BEČIĆI, Ministar finansija Republike Srpske Zoran Tegeltija izjavio je da Srpska nema tekući deficit u javnom dugu, dodavši da od 2010. godine Srpska više zarađuje nego što troši, izuzimajući prošlu godinu, kada je zbog poplava koje su zadesile BiH imala velike troškove na njihovoj sanaciji.
“I u ovoj godini ćemo više zaraditi nego što ćemo potrošiti, naravno računajući sve kamate koje ćemo platiti za servisiranje duga”, rekao je Tegeltija u Bečićima na Samitu ministara finansija i guvernera pod nazivom “Finansijska budućnost regiona”.
Prema njegovim riječima, javni dug Republike Srpske se kreće oko 46 odsto, što nije visok javni dug, ali kada se pogleda trend javnog duga u regionu, onda ne može biti zadovoljan.
“U godini recesije mi smo ušli sa javnim dugom nešto većim od 38 odsto. Brzina rasta javnog duga u Republici Srpskoj i BiH je značajno niža od rasta javnog duga u okruženju, ali za nas je previsok i taj procenat od 46 odsto”, istakao je Tegeltija.
On smatra da BiH mora vratiti javni dug da bude ispod 40 odsto, mora provesti trogodišnju snažnu fiskalnu konsolidaciju i promijeniti trend kretanja javnog duga jer bez toga će joj, u dugoročnom periodu, taj dug rasti do te mjere da će postati problem za samo finansiranje.
Kada je riječ o aranžmanu sa MMF-om, Tegeltija smatra da je dobro što je BiH u izbornoj godini uspjela da ga održi i što u tom periodu nije napravljen nijedan potez koji je narušavao ključne makroekonomske pokazatelje.
On je izrazio nadu da će nadležni u BiH narednih nekoliko dana uspjeti usaglasiti takozvanu evropsku agendu ekonomskih reformi sa Svjetskom bankom i MMF-om.
“Najveći problem za javne finansije u Republici Srpskoj su pozicija određenih javnih preduzeća i pozicija zdravstvenog sektora, i u tim oblastima se moraju provesti značajne reforme. Od preduzeća koja su `gubitaši` moramo stvoriti firme koje će isplaćivati dividendu”, istakao je Tegeltija.
Prema njegovim riječima, navedeni problemi postaju predmet “začaranog kruga” nelikvidnosti u društvu, izazivajući veliki problem i kod likvidnosti privrede.
Ministar finansija Crne Gore Radoje Žugić rekao je da se bez ekonomskog rasta ne može servisirati javni dug, te da se tekuća potrošnja ne smije finansirati novim zaduženjem.
On je istakao da je ekonomski rast u Crnoj Gori u prvom kvartalu iznosio 3,5 odsto, te da su procjene da će on do kraja ove godine iznositi 3,8 odsto.
“Naša država, odnosno cijeli region je prebogat resursima koje moramo u najkraćem roku valorizovati. Nama je mnogo manje važno da nešto prodamo za neku cijenu, a mnogo važnije da adekvatnu valorizaciju naših bogatih resursa vršimo kroz ulaganja i zapošljavanje”, istakao je on.
Ministar finansija Srbije Dušan Vujović rekao je da javni dug Srbije ispod mastriških kriterijuma, te da će se u narednom periodu vidjeti koliko je to dugoročno ili kratkoročno.
Prema njegovim riječima, ako se ostvare njihova predviđanja, Srbija će imati upola manji deficit nego prošle godine, jer je imala vanredne prihode, mnogo veće dividende javnih preduzeća, a suština je da je postignuta ušteda od 600 miliona evra.
On je rekao da se u Srbiji trenutno razgovara o tome postoji li mogućnost za povećanje plata i penzija, ali da se prethodno mora uraditi analiza prihoda i rashoda.
Ministar finansija FBiH Jelka Milićević rekla je da je sadašnja Vlada prvo mora da riješi obaveze koje joj je ostavila prethodna, pa tek onda da provodi svoju razvojnu politiku koja se, između ostalog, odnosi na smanjenje opterećenja na rad, stimulisanje poslodavaca, te oslobađanje svih doprinosa na dvije godine kod prvog zapošljavanja. Srna
