NJUJORK, Visoka eksterna zaduženost Hrvatske utiče na kreditni status te zemlje, međutim pravljanje rezervama od strane centralne banke i devizni kurs ublažavaju rizike.
Kreditni rejting Hrvatske na nivou Ba1 rezultat je relativno visokih prihoda po glavi stanovnika u odnosu na zemlje sa sličnim rejtingom i snažnih rezultata u oblasti državnog upravljanja.
Negativni faktori koji utiču na rejting su nedostatak ekonomske konkurentnosti i slabljenje javnih finansija u svijetlu šestogodišnje recesije, navodi bonitetna kuća “Mudis”.
“Ekonomski rezultati Hrvatske slabi su u odnosu na zemlje centralne i južne Evrope, pogotovo od 2009, sto je odraz izazova u oblasti konkurentnosti, koji će uticati i na ovogodišnji oporavak od šestogodišnje recesije“, navodi potpredsjednica “Mudisa” i koautorka izveštaja Atsi Šet.
“Mudis” vjeruje da će hrvatski bruto domaći proizvod (BDP) ove godine porasti 0,3 odsto nakon prosečnog godišnjeg negativnog rasta od 2,1 odsto iz perioda od 2009. do 2014.
Hrvatske javne finansije su proteklih šest godina znatno smanjene. Slabi državni prihodi i visoki troškovi povezani sa neprofitabilnim državnim preduzećima podigli su javni dug na 85 odsto BDP-a u 2014. sa 36 odsto iz 2008, dok je fiskalni deficit u godinama od 2009. do 2014. u proseku iznosio šest odsto BDP-a, u odnosu na ispod tri odsto iz 2008.
Negativna prognoza hrvatskog kreditnog rejtinga zasnovana je na stavu “Mudisa” da će nizak rast BDP-a ugroziti napore vlade na fiskalnom polju. Sa druge strane, prognoza rejtinga mogla bi da postane stabilna ukoliko privredni oporavak ojača i bude praćen smanjenjem fiskalnog deficita i javnog duga, dodaje agencija. Tanjug
