ATINA, Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio je da je njegova zemlja “finansijski zadavljena”, usred zabrinutosti da Atina možda ima samo nekoliko sedmica do bankrota.
“Iako smo u takvoj finansijskoj situaciji, mi poštujemo sve naše spoljne obaveze”, rekao je Cipras i dodao da “nedostatak likvidnosti nije niti izbor niti odgovornost grčke vlade. Radi se o oštroj pregovaračkoj taktici naših partnera i ne znam da li se iko u Evropi osjeća ponosnim zbog toga”, prenio je AP.
Predstavnik Vlade Gabrijel Sakelaridis rekao je da Grčka, ukoliko želi da ispuni sve obaveze ovog ljeta, treba više finansijske pomoći. On očekuje da bi dogovor sa kreditorima, Grčka mogla da postigne do kraja maja.
Cipras je upozorio strane kreditore da njegova zemlja ne može otplatiti dug MMF-u od 750 miliona evra, ukoliko joj oni odmah ne obezbijede likvidnost.
Pozivajući se na evropske izvore, grčki listovi su prenijeli da je Cipras 8. maja poslao prijeteće pismo predsjedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru, šefu MMF-a Kristin Lagard i predsjedniku Evropske centralne banke Mariju Dragiju.
U tom pismu Cipras je rekao da Grčkoj nedostaju domaći izvori likvidnosti za ispunjavanje, kako domaćih, tako i stranih dužničkih obaveza, i da nije dobila nikakvu pomoć za otplatu duga od 240 milijardi evra, još od prošlog avgusta.
Za vraćanje likvidnosti, Cipras je predložio da ECB poveća nivo za izdavanje grčkih trezorskih zapisa, kao i djelimičnu isplatu tranše kredita od 7,3 milijarde evra, povratak 1,9 milijardi evra od profita koji je ECB napravila kupujući grčke obveznice od 2010. godine i povratak 1,2 milijarde evra, uplaćenih u fond pomoći evrozone EFSF.
Pismo je posmatrano kao mogući blef i pojačalo je klimu nepovjerenja između dvije strane, navode listovi, a prenosi Rojters.
Grčke gotovinske rezerve se smanjuju i pregovori između Ciprasove ljevičarske vlade sa kreditorima o novčanim reformama kasne mjesecima.
Cipras je u petak rekao da su Grčka i njeni kreditori pronašli zajedničku polaznu tačku u pregovorima, ali da vlada neće odstupiti od svojih “crvenih linija”, među kojima su odbijanje smanjenja plata i penzija.
