BANJALUKA, Dok se građani Srpske, koji imaju kredite vezane za franak, hvataju za glavu, jer im je rata prilično skočila, a dug porastao, malobrojnim štedišama rast “švajcarca” omogućava laku zaradu.
Iako je štednja u švajcarskim francima u RS veoma malo zastupljena, prije svega zbog destimulativnih kamata, štediša ipak ima i njima rast kursa u posljednjih nekoliko sedmica ide na ruku. Ekonomski analitičari ističu da bi oni koji imaju štednju u “švajcarcima”, ukoliko bi je sada podigli i zamijenili za evro ili marke, profitirali. Ukoliko se radi o oročenoj štednji, kako ističu, teško je prognozirati šta će se u budućem periodu dešavati s obzirom na to da sve zavisi od kretanja kursa “švajcarca”.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Istočnom Sarajevu Aleksandar Stojanović kaže da nema dileme da bi svi koji štede u francima profitirali ukoliko bi novac odmah zamijenili u evro ili marke.
– To je čisto tržište. Jedni su na dobitku, drugi na gubitku. Ako je riječ o oročenoj štednji, pitanje je koji je to period i šta će se dešavati sa frankom dalje i ti depoziti su sada u statusu kvo – rekao je Stojanović i dodao da se pokazalo da je franak siguran za štednju, ali da zbog dugoročne stabilnosti ipak više vjeruje u evro.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže da je prijateljima koji imaju franke preporučio da ih pretvore u evre i zarade.
– Nakon što je Centralna banka Švajcarske objavila da se kurs franka određuje na bazi ponude i potražnje, franak je porastao 30 odsto, pa čak u jednom trenutku i 39 odsto u odnosu na evro. Ko je bio pametan taj je “švajcarce” pretvorio u evre i imao 39 odsto više evra. Ljudi koji drže franke su na istom, a ako hoće više onda treba da pređu na drugu valutu, a mislim da je najbolji izbor evro – naglasio je Pavlović.
Direktor NLB Razvojne banke Banjaluka Radovan Bajić kaže da franci čine mali dio ukupne štednje.
– Štednja u francima iznosi nekoliko miliona. Kamate su mnogo niže nego na štednju u evrima ili markama. Štediše sada čuvaju štednju u francima, jer im kurs trenutno odgovara. Međutim, ja to ne bih preporučio. Smatram da treba štedjeti u valuti u kojoj se zarađuje, kao što i kredit treba podizati u toj valuti – rekao je Bajić.
I u Novoj banci Banjaluka ističu da dominira štednja u evrima i markama, dok je u ostalim valutama moguća otvorena i oročena štednja.
– Zastupljenost štednje u francima je vrlo niska i u ukupnoj strukturi depozita naše banke učestvuje svega sa 0,56 odsto – kazali su u Novoj banci.
Kamate
Kamatne stope na štednju u francima u Novoj banci kreću se od 0,10 odsto na jedan mjesec do 1,90 odsto na 48 mjeseci i duže. U NLB Razvojnoj banci kamata na depozite u “švajcarcu” na godišnjem nivou iznosi 0,20 odsto i to ukoliko su oročeni od 540 dana naviše. Glas Srpske