MINHEN – Većina sponzora Evropskog prvenstva u fudbalu koje počinje za dva dana su kompanije iz prekookeanskih zemalja, posebno iz Kine.
Kineski proizvođač automobila BID biće jedan od glavnih sponzora Evropskog prvenstva za fudbalere koje će se igrati u Njemačkoj. Kinezi će staviti na raspolaganje veći vozni park svojih e-vozila. BID, ne Mercedes ili VW. U stvari, to nije senzacija, već tokom Svjetskog prvenstva 2006. (takođe u Njemačkoj), sponzor turnira bila je korejska kompanija Hyundai.
Na osnovu čega je donijeta takva odluka, teško je saznati. DFB nije želeo da odgovori na upit DW-a, već je novinare uputio na organizatora turnira – a to je UEFA (Evropska fudbalska federacija) sa sjedištem u Nionu u Švajcarskoj. Ali UEFA, takođe, nije željela da odgovori na pitanja.
Poslali su vrlo kratku listu od pet poslovnih partnera. Adidas obezbjeđuje fudbalske lopte i opremu za volontere i saradnike, Atos je zadužen za IT tokom turnira, a BID obezbjeđuje „flotu e-automobila“, a tu je i Coca-Cola (“spasava navijače, volontere i zvaničnike od dehidracije”), i Deutsche Bahn (Njemačke željeznice će ponuditi ulaznice tokom turnira pod posebnim uslovima).
Studija Univerziteta u Hohenhajmu koja je objavljena u junu pod vođstvom profesora Markusa Feta došla je do zaključka da je Adidas najpoznatiji sponzor, oko 56 odsto Nijemaca zna da ovaj proizvođač sportske opreme podržava EURO 2024.
„Daleko iza Adidasa stoje kompanije poput Betana i Atosa, za koje zna samo oko tri odsto gledalaca, one su zaista zvanični sponzori EP u Nemačkoj, ali koliko Nemaca zna za njih.“
Da bismo saznali nešto više o načinu odabira sponzora, razgovarali smo sa profesorom Heningom Vopelom (Henningom Vöpelom). Ekonomista, direktor Centra za evropsku politiku, nema mnogo razumevanja za zahteve da nemačke kompanije sponzorišu “domaći” turnir.
“Potrošačka tržišta su uglavnom globalna tržišta, a fudbal je globalna stvar, posebno kada je riječ o tako važnom događaju kao što je EURO 2024. Sasvim je jasno da tržište sponzorstava u principu funkcioniše kao globalno tržište. Globalizacija ekonomije i komercijalizacija fudbala idu ruku pod ruku”, kaže on.
Ali nisu svi partneri organizacije UEFA iz prekomorskih zemalja. Pored globalnih sponzora, postoje i nacionalni. Uz pomoć takve diferencijacije, UEFA može da maksimizira svoje prihode od sponzora, a istovremeno vodi računa o nacionalnim osjećanjima.
A kako organizatori donose odluke o sponzorima? Ili protiv nekih drugih sponzora?
“U principu, UEFA odlučuje na osnovu dva kriterijuma: Ko nudi najviše i ko je strateški interesantan. Zato nije čudno što iz Kine dolazi pet globalnih sponzora. Oni imaju najveće interesovanje, pa su stoga spremni da plate najviše za takav sponzorski angažman”, kaže on.
Zašto akteri u procesu nerado govore o detaljima? Jedno od objašnjenja je da bi tolikim govorom o novcu mogli biti ugroženi temelji poslovnog modela fudbalskih zvaničnika.
Sportska udruženja su često organizovana kao neprofitne organizacije i stoga plaćaju relativno mali porez. Na velikim turnirima, poput ovog u Njemačkoj, često uspijevaju da se postaraju da ne moraju da plaćaju nikakav porez na prihod od turnira u zemlji organizatora turnira.
Osim toga, navijači bi mogli da osjete izvesnu averziju prema količini novca koja se sliva na račune fudbalskih saveza. Kada bi tačno znali koliko se u tom sportu zarađuje, koliko se novca troši na sve prateće stvari, možda bi navijači mogli da steknu osjećaj da ih neko vuče za nos i eksploatiše njihovu ljubav prema fudbalu. Agencije
