PODGORICA – Javni dug Crne Gore od 2006. godine, odnosno napuštanja zajedničke države sa Srbijom do danas, kada obilježava Dan nezavisnosti, porastao je sa 700 miliona na četiri milijarde evra.
U godini proglašenja nezavisnosti 2006. godine dug Crne Gore, bez javnih preduzeća, iznosio je 701,1 milion evra, od čega je unutrašnji bio 197,1 milion evra ili 28,1 odsto, a spoljni 504 miliona evra, odnosno 71,9 odsto.
Tokom 2007. javni dug je povećan na 737 miliona evra, 2008. je iznosio 894 miliona evra, 2009. godine 1,14 milijardi evra, a 2010. godine dostigao je 1,27 milijardi evra.
Do 2017. javni dug Crne Gore uvećao se na 2,758 milijardi evra, a već naredne godine na rekordnih 3,93 milijarde evra.
Afera “Koverta” i protesti “Odupri se” obilježili su 2019, a krajem te godine javni dug je porastao na 3,268 milijardi evra, dok je već 2020. prevazišao 4.409 milijardi evra.
Prvo smanjenje javnog duga desilo se 2021. godine, kada je Crna Gora bila dužna 4,163 milijarde evra, što je pad od 5,58 odsto, a 2022. godine smanjio se na 4,102 milijarde evra.
Na kraju prošle godine javni dug Crne Gore iznosio je 4,12 milijardi evra, odnosno 60,24 odsto bruto domaćeg proizvoda /BDP/.
Crna Gora danas obilježava Dan nezavisnosti i 18 godina od kada je na referendumu obnovila državnu samostalnost.
Na referendumu 21. maja 2006. godine glasalo je 419.240 građana, ili 86,5 odsto od ukupnog broja birača.
Nezavisnost države podržalo je 230.661, ili 55,5 odsto građana Crne Gore koji su izašli na referendum, dok je za ostanak u zajedničkoj državi sa Srbijom glasalo 185.002 ili 44,5 odsto.
