BANJALUKA – Proces pridruživanja Evropskoj uniji za nove članice donosi stabilnost i izvjestan nivo blagostanja, a najbolja reklama je upravo njen “lifestyle” i način na koji je mi doživljavamo – kao miran prostor, bez sukoba, gdje se dobro živi i u kojem institucije funkcionišu.
Rekao je ovo nekadašnji generalni sekretar za regionalnu saradnju sa sjedištem u Sarajevu i raniji ministar inostranih poslova Srbije Goran Svilanović gostujući u podcastu “Pretres” koji koji zajedno realizuju portal CAPITAL i Transparency International (TI) u BiH.
“Stabilnost i blagostanje su razlozi zbog kojih mi želimo da uđemo u EU. Da imate stabilno i dobro školovanje, solidno plaćene poslove. To je naš doživljaj Evropske unije. Ona ima razne svoje probleme, ako me pitate da li proces pridruživanja donosi blagostanje nama, da, ja još uvijek vjerujem u to. Njen ideal je nešto od čega ja nijednog trenutka ne odustajem“, kaže Svilanović.
Primamljivost uslova života u EU, priča Svilanović, osjetio je kada se sa porodicom trebao vratiti iz Beča u Beograd nakon četiri godine u OEBS-u. Njemu se išlo kući, ali porodici nije.
“Zašto? Zato što metroom svugdje stižem za desetak minuta, nema gužve u saobraćaju, mogu da prošetam do centra na pauzi za ručak do banke ili ljekara, završim za 15 minuta. Sve može. Nema bolje zabave nego što je ima u Beogradu, ali život je mnogo složeniji od toga. U Beču smo shvatili koliko se široko shvata pitanje vladavine prava. To je ono što čini da imate mir u glavi, da sve oko vas funkcioniše. Mi smo to usko shvatali samo kao dobro pravosuđe. Nije, to je “trademark” Evropske unije. “Lifestyle” Evropske unije. Razlog zbog kojeg želimo da budemo dio tog prostora. Ne samo da imamo pasoš i putujemo, nego da imamo funkcionalnost različitih javnih dijelova sistema koje čine život jednog građanina jednostavnim. Te stvari valja integrisati, a to nismo postigli“, kaže Svilanović.
Otvoren prozor
Na pitanje da li EU može osigurati proširenje na zemlje zapadnog Balkana, Svilanović odgovara da je tokom karijere shvatio da se u politici mora koristiti povoljan trenutak za pristupanje EU.
“Trenutna situacija dovela je do toga da se govori o ovom prostoru. Mi sada nekako izgledamo zaglavljeni u procesu pridruživanja i sa uslovima za koje svi znamo da ih ne možemo ispuniti. Odjednom rat u Ukrajini dovodi do toga da se drugačije razgovara i to o mogućem ubrzanju tog, inače zaspalog procesa pridruživanja naših zemalja. Ja samo onako strahujem da se ne desi da i tu priliku, skupo plaćeno žrtvama ovog rata, propustimo. Razne neke druge smo propustili“, kaže Svilanović.
Svilanović kaže da se neke stvari mogu uraditi samo kada se otvori prozor i ukaže prilika zato što je pravo vrijeme veoma važno u politici.
“Otvorio se prozor da se nešto uradi sada, a to možda neće ponovo biti za 30 godina. Vrijeme je veoma važno u politici. Recimo, bio sam u prilici da pregovaram o dvojnom državljanstvu SRJ i BiH i tada smo to riješili. Danas to ne bi bilo moguće, da se u BiH postigne taj nivo konsenzusa“, kaže Svilanović.
Evropskim političarima je, smatra, dosta teško da “iskomuniciraju” ideju članstva drugih u ovom trenutku zbog populizma, neispunjenih obećanja i razočarenja.
“EU funkcioniše unutar nekih krugova. Prvi su zemlje članice unutar Šengena, koje koriste evro i koje su u NATO-u, a razgovaraju o zajedničkoj poreskoj politici, što je nama nezamislivo. Ovo je najuži krug. Širi obuhvata one sa kojima se o tome ne razgovara. Treći su oni koji koriste evro, a šire smo i mi svi u procesu pridruživanja. Među nama takođe postoje razlike. Albanija je u NATO-u, kao i Sjeverna Makedonija. Srbija nije u NATO-u i djeluje da ne želi, ali jeste u procesu pridruživanja. Treba biti realan i pitati kako će pridruživanje realizovati, da li jedna po jedna zemlja ili region. Volio bih da napravimo taj prvi korak i postanemo dio zajedničkog evropskog tržišta, da otvorimo pitanje koji je naš interes tu, a koji EU“, objašnjava on.
Malo ko priča o EU u kampanji
Istraživanja javnog mnjenja, smatra Svilanović, pokazuju da građani žele ekonomski prosperitet i zapošljavanje, ali da politička realnost govori drugačije i da od kandidata za funkcije vlasti zavisi koje će teme dominirati u kampanji.
“Vi vodite jednu stranku, ja drugu, neko treću. Raspišu se izbori, svi kažete da ste za neke tri različite teme. Sutra, kada moja majka izađe da glasa, ona bira samo između tema koje smo mi stavili na sto. Ako ja kažem da ne dam Kosovo, a onaj drugi da daje, to postaje tema broj jedan. Malo ko govori o EU. Anketa nije pogriješila kada kaže da građani žele bolju ekonomiju, ali kada se razbukti izborna kampanja, birači odlučuju između onoga o čemu se priča“, kaže Svilanović.
Govori da građani već imaju neke koristi od EU, kao što je putovanje bez vize, a uskoro će biti i bez rominga. Ipak, za 20 godina to je malo, smatra on.
“Tu se stvara prostor za političku manipulaciju naših političara i spoljnjih uticaja, uključujući i rusku propagandu i sistematičnih informacija i dezinformacija da nema šanse da ćemo ući, šta nam uopšte nude i tako dalje. I, onda vi to stvarno osjetite i počnete da vjerujete ne samo da nećete ući, nego i da ne treba da uđete“, kaže Svilanović.
Cijeli razgovor pogledajte na našem YouTube kanalu ili poslušajte na SoundClaud.
CAPITAL: Andrijana Pisarević