BANJALUKA – Konferencija “Civilno društvo u Republici Srpskoj – izazovi i perspektive” okupila je veliki broj predstavnika/ca organizacija civilnog društva, fondacija i medija, kako bi razgovarali o stanju u društvu, a posebno u civilnom sektoru, u svjetlu izmjene Krivičnog zakonika i Nacrta zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija, koji će se 26. septembra naći na dnevnom redu sjednice Narodne skupštine RS.
“Učesnici su podijelili iskustva svojih organizacija u ovim izazovnim i nimalo lakim vremenima, od pandemije pa sve do usvajanja restriktivnih zakona“, saopšteno je iz Helsinškog parlamenta građana Banjaluka.
Dalje se navodi da su se generalno složili da treba u potpunosti povući Nacrt zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija, jer je sporan iz više razloga: diskriminatorski je, njime se represivan pritisak na organizacije civilnog društva nastavlja, a i mnoge njegove odredbe, kao što je zabrana političkog djelovanja, nejasne su i zabrinjavajuće.
Pomenuti nacrt zakona, rečeno je, visi kao veliki teret nad udruženjima građana, koja na terenu ne samo da pomažu građanima/kama, već i sprečavaju korupciju, pljačku itd.
“Postavilo se pitanje: Kakvo bismo društvo imali da nema organizacija civilnog društva ili da rad udruženjima građana bude zabranjivan?
Istaknuto je da vlast decenijski radi da se stvori negativan imidž za targetirane organizacije civilnog društva, a ukazano je i na problem ignorisanja institucija sa kojima se većina organizacija suočava (nepozivanje na javne rasprave, odbijanje pružanja informacija po zahtjevima za pristup informacijama, itd.)”, stoji u saopštenju.
Zaključeno je da dodatno treba raditi na popravljanju imidža udruženja, ali i efektivnije upoznavanje građana/ki sa uslugama koje udruženja pružaju, kao što su servisi podrške ženama žrtvama nasilja ili humanitarni servisi.
Nezavisne novine
