BANJALUKA – Agenciji za posredničke, informatičke i finansijske usluge Republike Srpske (APIF) predata su 11.034 finansijska izvještaja za 2022. godinu, što je više u odnosu na godinu ranije, a ukupni prihodi za prošlu godinu iznose 29,375 milijardi KM.
Rukovodilac Službe prodaje APIF-a Vladimir Blagojević, predstavljajući izvještaj na drugoj Poslovnoj konferenciji “APIF 2023” u Banjaluci, rekao je da je ukupan neto dobitak za prošlu godinu gotovo 2,7 milijardi KM.
Blagojević je istakao da je u godini ranije, ukupan iskazan neto dobitak iznosio nešto manje od 2,202 milijarde KM, što je za skoro pola milijarde manje nego 2022. godine.
Ministar privrede i preduzetništva Republike Srpske Vojin Mitrović rekao je da izvještaj ohrabruje i da pokazuje da pandemija nije negativno uticala na privredu ako se podaci uporede sa drugim zemljama.
“Pandemija virusa korona nije toliko uticala na privredna kretanja. Vlada Republike Srpske je u trenutku pojave virusa korona donijela mjere za prevazilaženje krize. Podaci su impresivni i može se reći da je privreda doživjela blagi rast, što pokazuje da je Vlada Srpske odgovorila zadatku”, naveo je Mitrović tokom panel-diskusije nakon predstavljanja rezultata.
On je rekao da su u ovom trenutku potrebni strani investitori sa novim i naprednim tehnologijama.
“Ono što je značajno je da je prošle godine donesena uredba o podsticajima za direktna ulaganja. To su investitori koji zapošljavaju veliki broj radnika i donose nove tehnologije. Učestvuju u kreiranju školskog sistema i to su mjere koje Vlada Republike Srpske preduzima prema velikim investitorima”, naveo je Mitrović.
On je istakao da Vlada Republike Srpske podstiče i rast plata kroz oslobađanje davanja, te su uvedeni i podsticaji za direktna ulaganja s ciljem unapređenja tehnoloških procesa.
“U ovom trenutku radimo na donošenju nove uredbe i ključno je napomenuti da s ovim pokušavamo pomoći onima koji ulažu u svoju proizvodnju”, rekao je Mitrović.
Dodao je da je potrebno raditi i na reformi obrazovanja da bi se zaustavio odliv radne snage i da bi se odgovorilo potrebama tržišta rada.
Predsjednik Područne privredne komore Banjaluka Goran Račić naveo je da je potrebno preduzimati dodatne mjere za unapređenje privrede.
“Uz digitalizaciju i unapređenje proizvodnje potrebno je i rješavati pitanje radne snage. Kroz grantove potrebno je oko 50 miliona KM na godišnjem nivou da bi se povećala konkurentnost privrede Republike Srpske”, istakao je Račić.
Direktor EFT Rudnik i Termoelektrana Stanari Savo Mirković osvrnuo se na stanje u oblasti energetike.
“Naš je problem što prodajemo električnu energiju po fisknoj cijeni do 2026. godine. Uprkos tome imamo značajne investicije za razvoj, ali postoji otežavajuća okolnost jer ne pripadamo grupi proizvođača takozvane `zelene` energije”, istakao je Mirković.
Kada je riječ o proteklom periodu koji su obilježile krize, direktor Društva za upravljanje penzijskim rezervnim fondom Miloš Grujić rekao je da sve krize nisu iste i da ne dolaze na isti način, te je potrebno razmišljati o većem ulaganju na domaćem tržištu.
“Jedan dio dobiti može da bude uložen u Republiku Srpsku i postoji potencijal da se dio uloži na domaćem terenu, kao što je izgradnja velikih hidroenergetskih objekata”, naveo je Grujić. Srna
