BANJALUKA – Mediji moraju da izbjegnu zamku i ne ulaze u pregovore sa donosiocima takozvanog “zakona o kleveti” tako da bi ublažili potencijalne kazne novinarima koji su zbog prirode posla prvi na udaru na udaru političkih struktira i reagovati blagovremeno prije nego što se uopšte donese pogrešno rješenje.
Ovo je poručila direktorka Transparency Internationala BiH Ivana Korajlić na konferenciji “Koliko će nam slobode ostati” koju su organizovali Klub novinara Banjaluka, portal CAPITAL.ba i Fondacija Friedrich Ebert. Ona smatra da će tada biti kasno i da već sada moramo misliti o tome šta možemo uraditi po ovom pitanju.
“Ne možemo ulaziti u pregovore hoće li kazna biti tri ili pet godina. Kako uopšte učestvovati u javnoj raspravi kada je sve pogrešno? I ko zna koliko će se ljudi naći na meti ovih tužbi i u situaciji da ne može da radi ili da putuje ako se protiv njega vodi krivični postupak. Jasno je da ovaj zakon u svojoj primjeni može da ostvari ogroman uticaj prije nego što se dođe do konačnog epiloga i sudske presude. Znamo da procesi traju veoma dugo, toliko da javnost potpuno zaboravi o čemu se tu uopšte i radilo”, kaže Korajlić.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu Lejla Turčilo kaže da su ponuđena objašnjenja vlasti u najavi ovih zakona obični politički populizam.
“Nisam sigurna da li građani znaju da će i koliko će ovi zakoni uticati i na njihove živote. Oni misle da država ovako radi svoj posao i da to nema veze sa njima. Zaboravlja se da država nije servis vlastima nego građanima. Zato moramo svima objasniti koliko su ovakvi zakoni opasni. Političari uvijek igraju na kartu emocija, nadajući se da će tako zamaskirati argumente”, rekla je Turčilo.
Advokat iz Banjaluke Jovana Kisin Zagajac da je najavljeni zakon opasniji nego što se misli, zato što nije nimalo naivno kada prekršajni postupak postane krivica, kada umjesto “plave” stigne “roze” koverta.
“Samo zakon može da uredi pitanja rada medija i time bi se djelimično riješio i govor mržnje i kleveta, sve ono što bi se sada pokušava represivnim metodama. Kada ste jednom osumnjičeni za krivično djelo, uvijek ćete biti označeni. I iako niste osuđeni, ako imate nekoliko tih “roze” koverti, tek onda ćete imati veliki problem. Danas imate mnogo sudija koje i dalje sude po starom sistemu i takvi će odlučivati o krivici novinara. Mnogi će lično u sebi misliti da ne bi trebalo da radite svoj posao. Mi smo podaničko društvo i mogli bi imati ozbiljne posljedice ako dobijemo ovakve zakone”, kaže Kisin-Zagajac i dodaje da BiH nema zakon medijima i registar medija zbog čega i postoji ovolika neuređenost na tržištu.
Glavni i odgovorni urednik portala Buka Aleksandar Trifunović kaže da bi Ustav BiH i RS trebalo da štiti građane od poretka i političara. Država je uvijek jača od pojedinca, kaže Trifunović, ali zakoni i prije svega Ustav, morali bi da budu na strani onoga koji ne može sam protiv sistema.
“Što je država gora i korumpiranija, to je građaninu gore i stavlja ga u situaciju permanentne odbrane. Zato je ovaj zakon problem. Međutim, vidjećete, njega će potpisati većina novinara i legitimisati i složiti se sa konstantnim prozivkama o stranim plaćenicima i izdajicama za sve one koji nisu kupljeni. Zato mi koji se bavimo nezavisnim novinarstvom, ma koliko za nas to bilo beznadežno, moramo stalno pričati o tome. Zar bi nam moglo biti gore od ovoga? Svjesni smo da je Dodik apsolutni gospodar RS i da će ga slušati mnogi. Idemo tako daleko i da će ljudi će izaći na referendum i glasati za zakon, ne shvatajući koliki će problem sami sebi napraviti. Moramo shvatiti da ćemo imati samo onoliko slobode koliko sami zaslužimo”, rekao je Trifunović.
Njima i odgovora da imamo neuređeno stanje u medijima, smatra on i dodaje da novinari nisu krivi što je neuređeno, nego vlast kojoj ovo stanje odgovara.
“Mi ne smijemo da podilazimo javnosti i da se sklanjamo niti da pokažemo strah pred ovim sistemom. Mi njima u lice moramo govoriti šta rade u ovom represivnom sistemu”, kaže Trifunović.
CAPITAL: Andrijana Pisarević
