BANJALUKA, TUZLA – Iako korišćenje solarne energije dovodi do drastično manjih računa za električnu energiju, a njihovim korisnicima čak može donijeti i zaradu, te je sama energetska efikasnost uključujući postavljanje solarnih panela potpomognuta ogromnim podsticajima Evropske unije i partnera, korišćenje energije sunca u Bosni i Hercegovini je, prema riječima stručnjaka, još uvijek samo nedosanjani san.
Ogroman potencijal BiH za obnovljive izvore energije
Ekolog iz udruženja „Ekoakcija“ Anes Podić u izjavi za CAPITAL ističe da BiH ima ogroman potencijal kada su u pitanju energija sunca i vjetra.
„Prema podacima Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA), BiH ima godišnji potencijal od 30 teravat sati što je skoro tri puta više od sadašnje potrošnje električne energije, ali kada je konkretno u pitanju proizvodnja iz solarnih elektrana jako malo se proizvodi jer je politika bila takva da su domaći investitori više preferirali gradnju hidroelektrana, jer politikom podsticaja uopšte nisu bile podsticane solarne elektrane koje imaju snagu veću od jednog megavata“, pojasnio je Podić.
Prema njegovim riječima, u međuvremenu su cijene opreme za solarne elektrane toliko pale da za njihovu gradnju više nisu potrebni podsticaji, a cijena je toliko niska da je isplativo napraviti takvu elektranu, pogotovo u južnim dijelovima Hercegovine gdje je veliki broj osunčanih sati što daje veću priliku za povrat uloženog novca.
Čak i kada su u pitanju građani u BiH koji bi se odlučili da sami stavljaju solarne panele na krovove, jako loš je, kako kaže, zakonski okvir za kompletnu tu oblasti.
„Da biste postavili solarne panele potreban vam je veliki broj dozvola, a u FBiH na primjer nema tzv „net tarife“. To je tarifa koja vam omogućava da višak proizvodnje vraćate u mrežu i da za to dobijete određenu nadoknadu. Građanima je to skupo“, naglašava Podić.
Kako navodi, rijetko ko će se usuditi da to uradi jer je BiH siromašna zemlja i broj onih koji imaju viška novca da će se upustiti u ovakve stvari je i dalje veoma mali, te kada je u pitanju solarna energija na koju bi se građani sami odlučili, bez podsticaja je neizvodiva.
„Korist solarnih panela je ogromna. Oni će omogućiti ili da vam račun za struju bude drastično smanjen ili zavisno od toga koliko ste panela stavili možda čak budete i zarađivali na taj način“, zaključio je Podić.
Srbija snosi 50 odsto troškova
U aprilu je u Srbiji usvojen novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije zahvaljujući kojem je procedura za njihovo postavljanje umnogome pojednostavljena. Podsticaj za ugradnju panela dalo je i Ministarstvo rudarstva i energetike, koje će preko jedinica lokalne samouprave zainteresovanim građanima subvencionisati 50 odsto troškova.
Preduzetnik Nenad Deljanin iz Kuršumlije struju već tri godine dobija iz solarnih panela i preporučuje ih svima. „Služe mi za firmu i za domaćinstvo. Nisu stranci blesavi, to je postavljeno po celoj Nemačkoj gde god da je sunčano – znaju oni šta treba da rade”, kaže on za BBC na srpskom. Stručnjaci kažu da uz samo nekoliko solarnih panela na krovu kuće, računi za struju mogu da budu manji, a doprinos očuvanju životne sredine veći.
Ogromni podsticaji iz GEFF za zemlje Zapadnog Balkana
Za manje od četiri godine više od 9.000 domaćinstava u regionu Zapadnog Balkana je uložilo oko 45 miliona evra u tehnologije koje omogućavaju uštedu energije, kao što su solarni paneli, toplotne pumpe ili novi prozori, a sve zahvaljujući Programu finasiranja zelene ekonomije (GEFF).
Pored pomenute uštede, ova unapređenja su rezultirala smanjenjem emisije CO2 za više od 12.000 tona godišnje, što je jednako uklanjanju 7.700 automobila sa ulica.
GEFF na Zapadnom Balkanu je uspostavila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uz podršku donatora, a obezbjeđuje specijalizovane kreditne linije za fizička lica, uz podsticaje za investicije koje finansira Evropska unija za ulaganje u energetsku efikasnost.
Program zajedno finansiraju Savezno ministarstvo finansija Austrije i bilateralni donator u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan i sprovodi se u partnerstvu sa Sekretarijatom energetske zajednice.
Šef sektora, Investicioni okvir za Zapadni Balkan, Evropska komisija Richard Masa, je na nedavno održanoj “GEFF Award Ceremony” za Zapadni Balkan istakao da je Evropska komisija spremna da podrži provođenje Zelene agende za Zapadni Balkan.
“U sklopu finansiranja iz IPA III programa, planira se dodjela 500 miliona evra posebno za ovu svrhu. WBIF će podržati implementaciju Zelene agende ozelenjavanjem prethodnih i budućih investicija u svim sektorima kao i prioritizaciju ulaganja u tehnologije koje mogu ubrzati zelenu tranziciju”, poručio je Masa.
Krediti građanima kod partnerskih institucija
Domaćinstva koja žele da ulažu u energetsku efikasnost mogu da se prijave za namjenske kredite u lokalnim partnerskim finansijskim institucijama. Po uspješnom završetku investicija, domaćinstva dobijaju podsticajne grantove EU u vrijednosti do 20 odsto iznosa kredita. Dosadašnji doprinos EU ovom programu iznosi 27 miliona evra, kao podrška domaćinstvima na Zapadnom Balkanu koja su uložila u energetski efikasne tehnologije, čime su ove investicije postale pristupačnije za građane.
CAPITAL: Bojana Ninković
