BANJALUKA – Privredna društva postala su svjesna potrebe za digitalizacijom poslovanja, ali su im neophodna konkretna znanja i vještine za korištenje novih tehnologija. Uvođenjem digitalizacije povećava se produktivnost firme, izvozni kapacitet i efikasnost za najmanje 10 odsto, rekla je u intervjuu za portal CAPITAL Dragana Kokot, direktorica Sektora za ekonomsko pravne poslove Privredne komore Republike Srpske koja je u okviru Komore osnovala Centar za digitalnu transformaciju.
„Preko 80 odsto privrednih društava je reklo da su im najveće potrebe u oblasti unapređenja i digitalizacije poslovnih modela, 60 odsto je istaklo potrebu obezbjeđivanja specifičnih vještina za korištenje digitalnih tehnologija, a preko 50 odsto zainteresovano je za digitalni marketing“, istakla je Kokot.
CAPITAL: Centar za digitalnu transformaciju osnovan je da omogući i pomogne privredi da se digitalizuje. Koliko je digitalizacija trenutno zastupljena kod domaćih preduzeća?
KOKOT: Što se tiče stepena digitalizacije u našim privrednim društvima, situacija je različita u zavisnosti od sektora, od veličine privrednog društva i stepena razvijenosti i orjentisanosti poslovanja. Ima sjajnih primjera privrednih društava koja imaju digitalizovane procese na zavidnom nivou, ali ima i društava koja su na vrlo niskom nivou, toliko da nemaju ni internet stranicu, a uspješno posluju na domaćem i stranom tržištu. Centar je osnovan s ciljem da odgovori na potrebe privrednih društava u smislu digitalizacije poslovanja. To su potrebe za bržim i efikasnijim automatizovanim poslovanjem, smanjenjem troškova, povećanjem produktivnosti i izlazak na druga tržišta, kao i za ostvarivanje veće vrijednosti na domaćem tržištu. Istraživanje iz 2019. godine pokazalo je da su privredna društva postala svjesna potrebe za digitalizacijom poslovanja. Preduzećima su neophodna konkretna znanja i vještine za korištenje novih tehnologija i podrška u smislu uvođenja tih tehnologija. Kao potreba identifikovano je uvođenje različitih softvera za upravljanje poslovnim procesima, nova robotizovana oprema i digitalni marketing, ali i obuka zaposlenih za korištenje novih tehnologija . Tako je nastao i Centar, u saradnji sa njemačkom Razvojnom agencijom GIZ, Vladom RS i resornim ministarstvima i Inovacionim centrom Banjaluka, a s ciljem da pruži konkretnu uslugu privredi. Centar ima podršku donatora, njemačkog GIZ-a i kroz program EU4Bussiness, u okviru kojih su realizovani prvi zadaci, a to je kreiranje infrastrukture Centra u okviru Komore, kako bi mogli da počnemo s pružanjem podrške privrednicima.
CAPITAL: S obzirom na nedostatak tačnih podataka o zastupljenosti digitalizacije kod domaćih preduzeća, može li se govoriti o oblastima u kojima imamo primjere digitalizovanog procesa proizvodnje?
KOKOT: Iz iskustva znamo da je digitalizacija najviše prisutna u našim strateškim sektorima, a to su metaloprerađivački i drvoprerađivački sektor. Ono što se radi jeste digitalizacija u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije kroz jedan projekat koji realizujemo, te u oblasti transporta i logistike i to su sektori gdje je digitalizacija najevidentnija. Te četiri oblasti smo mi najviše pratili što ne znači da nema digitalizacije i u ostalim sektorima. Projekti digitalizacije provode se i u oblasti javne uprave na svim nivoima od lokalnog do republičkog i BiH nivoa.
CAPITAL: Kakve projekte provodite i kolika je zainteresovanost preduzeća da učestvuju u njima?
KOKOT: Pomenuto istraživanje iz 2019. godine pokazalo je da je privreda zainteresovana za digitalizaciju i unapređenje poslovanja. Preko 80 odsto privrednih društava je reklo da su im najveće potrebe u oblasti unapređenja i digitalizacije poslovnih modela, 60 odsto je istaklo potrebu obezbjeđivanja specifičnih vještina za korištenje digitalnih tehnologija, preko 50 odsto zainteresovano je za digitalni marketing. To su pokazatelji koliko su privredna društva zainteresovana za digitalizaciju i koliko su svjesna potrebe za digitalizacijom još i prije nastupanja pandemije COVID 19. Iako je Centar za digitalizaciju u fazi razvoja usluga, kroz projekat koji smo realizovali uz pomoć GIZ-a, a to je „Inovacije i digitalizacija u malim i srednjim preduzećima u BiH“, do sada je usluga digitalizacije poslovanja obezbijeđena za deset privrednih društava, pet iz metaloprerađivačke i pet iz drvoprerađivačke industrije. Tu smo omogućili da sertifikovani konsultanti iz Centra za digitalnu transformaciju Srbije dođu u naša privredna društva, urade ekspertsku analizu i izrade digitalnu strategiju za ta privredna društva. Pripremljeni su konkretni implementacioni projekti koji se mogu realizovati i privrednim društvima je ponuđena podrška u vidu sufinansiranja do maksimalno 5.000 KM da implementiraju te konkretne projekte. Imaćemo sedam privrednih društava koja će do kraja maja završiti kompletan proces digitalne transformacije.
CAPITAL: Da li je pandemija virusa korona uticala na povećanje interesovanja i da li su ljudi sada svjesniji koliko je digitalizacija značajna?
KOKOT: Pandemija je dodatna ukazala na značaj primjene novih tehnologija i potrebu korištenja IT alata jer smo svi unazad godinu dana promijenili način rada usljed nemogućnosti putovanja i drugih ograničenja, zbog čega je komunikacija počela da se ostvaruje putem različitih komunikacionih platformi. Privredna društva su kroz aktivnosti Komore učestvovala na virtuelnim sajmovima, bilateralnim sastancima u okviru tih sajmova, a predstavljanje privrede prebacilo se u svijet digitalne, odnosno virtuelne stvarnosti.
CAPITAL: Koliko su preduzeća spremna da ulože novca u digitalizaciju proizvodnih procesa?
KOKOT: Preduzeća neminovno ulažu u digitalizaciju, posebno izvozno orjentisana preduzeća kako bi povećala svoju konkurentnost. Strani partneri isto tako nameću svoje zahtjeve za unapređenje digitalizacije. Ukoliko su vlasnici stranci onda oni nameću digitalizaciju, pa tako imamo i preduzeća koja su uložila preko 100.000 evra u digitalizaciju. Od ulaza sirovine, do gotovog proizvoda, sve se jednim klikom prati. Sve je dostupno u svakom momentu i radnicima i menadžerima i vlasnicima. Pandemija je takođe dovela do uvođenja digitalnih alata u privredi, a potreba uvođenja inovativnih rješenja i novih tehnologija je kontinuiran proces primjenjen i prije nastupanja pandemije.
CAPITAL: Pokrenuli ste i mrežu sertifikovanih konsultanata, koliko ima tih konsultanata i šta je njihov zadatak?
KOKOT: Raspisali smo javni poziv 1. feburara za kandidate za sertifikovane konsultante koji će, kada prođu obuku u aprilu i polože ispit, dobiti međunarodno priznat sertifikat od Privredne komore Austrije. U planu nam je da imamo najmanje deset sertifikovanih konsultanata i da oni u okviru privrednih subjekata iz metaloprerađivačke industrije urade digitalizaciju poslovanja. Mi ćemo u određenoj mjeri to sufinansirati i na kraju će biti verifikacija da je to sve završeno. Na ovaj način nastojimo privredi pružiti standardizovanu uslugu prema definisanoj i primjenjenoj metodologiji koja društvima omogućava da identifikuju trenutno stanje digitalne razvijenosti, utvrde neophodna unapređenja, kako kratkoročna, tako i dugoročna, prepoznaju konkretne projekte koje je moguće realizovati i poboljšaju svoje poslovne performanse.
CAPITAL: Postoji li procjena koliko digitalizacija preduzeća u Srpskoj može dovesti do rasta ekonomije, izvoza i konkurentnosti?
KOKOT: Postoje različite informacije koliko digitalizacija može unaprijediti poslovanje i to varira od veličine privrednog društva, od veličine cijele ekonomije i od stepena razvijenosti privrede. Prema istraživanjima, digitalizacija povećava produktivnost privrednog društva, izvozni kapacitet, efikasnost cjelokupnog poslovanja za najmanje 10 odsto.
CAPITAL: Na kojem je nivou BiH što se tiče uvođenja i primjene elektronskog potpisa i pečata, koliko je to značajno za privredu i da li bi olakšalo saradnju među privrednim subjektima i poslove s institucijama?
KOKOT: Kada je riječ i elektronskom potpisu i pečatu imamo regulativu još od 2009. godine u Republici Srpskoj. Nedostajalo je, a nedavno je riješeno, sertifikaciono tijelo koje će izdavati kvalifikovani elektronski potpis i pečat. Na taj način će se omogućiti elektronska komunikacija između javne uprave, privrede i građana. To bi svakako ubrzalo i pojeftinilo postupke komunikacije, odnosno sve postupke koji se odvijaju između javne uprave na svim nivoima i između privede i građana. To podrazumijeva lakšu komunikaciju putem korištenja IT tehnologija gdje bi e-potpis i e-pečat bili dovoljan dokaz na određenom dokumentu da je validan i da nema potrebe za papisnom formom. To omogućava i lakšu provjeru podataka, kako po službenoj dužnosti organa uprave, tako i od strane nadležnih organa prema građanima i privredi. Neka vrsta elektronskog potpisa postoji u smislu da Uprava za indirektno oporezivanje BiH i Poreska uprava Republike Srpske omogućavaju elektronsko podnošenje dokumenata u sistemu, imaju način da kontrolišu korisnike. Banke imaju takođe svoje interne sisteme za elektronsku komunikaciju sa klijentima. S obzirom da je APIF dobio dozvolu da izdaje kvalifikovani e-potpis i e-pečat, samostani preduzetnici i preduzeća se mogu registrovati, s tim da nije sva infrastruktua potpuno u primjeni i vjerujemo da bi u toku ove godine sistem mogao da profunkcioniše u punom obimu. Sve je usporila pandemija virusa korona.
CAPITAL: Kakvi su planovi što se tiče rada Centra u idućem periodu?
KOKOT: Plan je da do kraja godine imamo najmanje 10 sertifikovanih konsultanata i najmanje još 10 društava kojima ćemo obezbijediti podršku u procesu digitalizacije i da oni na kraju godine imaju konkretna unapređenja u svom poslovanju. Potrebe će se identifikovati kroz rad konsultanata. Plan nam je da Centar postane prepoznat u dokumentima i politikama Vlade koje su usmjerene na podršku tehnološkom unapređenju privrede. U planu nam je i da povežemo privredna društva iz IT sektora sa firmama u drugim, tradicionalnim oblastima kako bi jedni drugima nudili svoje usluge. Provodimo trenutno i projekat Develop PPP koji finansira Vlada Njemačke iz kojeg se, između ostalog, finansira projekat za poboljšanje opštinskih usluga preko aplikacije Chat Bot, koja daje automatske odgovore korisnicima opštinskih usluga preko unaprijed pripremljenih odgovora na najčešća pitanja. To se provodi u Laktašima i Bijeljini. Drugi dio projekta Develop PPP je digitalizacija upravljanja privrednim zemljištem gdje su uključeni Brod, Srbac, Prijedor i Trebinje. Cilj je da se primjenom Agrolife softvera digitalizuje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u vlasništvu lokalne samouprave. Pomoću tog softvera se prate svi parametri zemljišta i svi usjevi. Cilj je sistemska podrška privredi u najširem smislu te riječi.
CAPITAL: Redžo Efendić
8 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
“Kokot: Digitalizacija je ključ za rast privrede”
Hahahajajajhahahah KAKO ME SLATKO NASMIJA OVA, PR MENADŽER RAZNIH IT PRODAVNICA.
A drži olovku u ruci…
Digitalizacija je ključ razvoja privrede, pogotovo sad u doba Korone, kada se ljudi manje kreću i kada su takoreći svi na internetu, tako da, bilo bi dobro da se što prije uvedu elektronski potpis i elektronski pečat i što je najbitnije, da te stvari budu besplatne, kako bi ljudi u što većem broju, prihvatili ovakav vid komunikacije sa javnom administracijom i privredom, koji je čak neuporedivo lakši, ako sve bude radilo kako treba.
Puna usta digitalizacije. Besmislena fraza. I kakav crni elektronski pečat? To je inovacija Privredne komore RS? Na zapadu ni obični pečat ništa ne vrijeti. Samo i jedino potpis. Isto i za zaštitu elektronske komunikacije. Elektronski potpis da, elektronski pečat je glupost. I APIF da to uvodi? Koji crnjak.
Hoće li Prointer da dobije neki posao?
Pitam za drugara.
To je digitalna olovka. Još konkretnije, to je binarna olovka: na vrhu ima taster, pa kad se pritisne može pisati (binarno 1), a kad se ponovo pritisne ne može pisati (binarno 0).
Dobro je sto nije niti spomenula prointer kada je u pitanju “digitalni pecat” od 1000 Konvertibilnih maraka!
Kakva digitalizacija u RS kada Prointer samo moze da se prijavi na iole ozbiljnije tendere koje raspisuje RS, javna preduzeca, agencije, fondovi itd. O cemu vi pricate uhljebi vlasti koji nista ne radite. Kako moze neko ko je duzan milione poreskoj upravi da bude direktor u PKRS. Jeli spremate jos neki projekat za Prointere koji ce proci kao i svi dosadasnji, kostace kao nigde u svijetu, a rezultat jedna obicna 0 (nula). Koliko vas ima u PKRS, i sta ste konkretno uradili, osim sto ste partijski uhljebi i na grbaci preduzeca u RS zivite lagodno godinama smisljajuci nista korisno i dobro.