BANJALUKA – Presudu kojom je proglasio ništavim ugovor o kreditu između Investiciono-razvojne banke (IRB) RS i „Energolinije“ sud temelji isključivo na svom proizvoljnom shvatanju predmetne situacije i na dokazima koje stranke uopšte nisu isticale, niti dokazivale tokom postupka, čime se sud stavlja u ulogu tužioca u ovoj pravnoj stvari, navela je IRB u žalbi na presudu.
CAPITAL je ove sedmice objavio da „Alumina“ ne mora vratiti IRB-u milionski kredit „Energolinije“ jer je Okružni privredni sud u Bijeljini proglasio ništavim ugovor o kreditu od 19,4 miliona KM između IRB-a i „Energolinije“ te oslobodio plaćanja obaveza zvorničku „Aluminu“ koja je bila jemac za ovaj kredit. Pored toga, sud je naredio IRB-u da vrati novac koji je do sada naplatila od „Alumine“ kao žiranta.
Na tu presudu IRB je uložila žalbu u kojoj je, između ostalog, navela da presuda ne sadrži razloge koji opravdavaju njenu izreku kao i da izneseni razlozi nisu u skladu sa Zakonom o parničnom postupku RS, jer sud nije naveo činjenice i dokaze koje su stranke iznijele, niti koje je od tih činjenica utvrđivao, te zašto i kako ih je utvrdio.
„Sud smatra da su se sredstva iz projekta Evropske investicione banke (EIB) trebala plasirati krajnjim korisnicima preko poslovnih banaka što je netačno. Plasman je vršen u skladu sa usvojenim dokumentima prema projektu kreditiranja malih i srednjih preduzeća iz sredstava zajma EIB-a, kojim je bilo ugovoreno da će finansiranje za svaki projekat biti putem direktnog zajma ili putem finansijskog posrednika“, naveli su u IRB-u.
U žalbi su naveli i da su korisnici sredstava imali mogućnost izbora da li će novac zahtijevati direktno ili putem poslovnih banaka kao finansijskih posrednika, „kako je to navedeno u zvaničnom saopštenju Savjeta ministara BiH nakon potpisivanja Sporazuma sa EIB-om“.
„Takođe, odlukom Narodne skupštine RS sredstva EIB-a su prebačena na upravljanje IRB-u, zbog čega su usvojena Pravila o plasmanu sresdstava, zatim uputstva i procedure koje su ispoštovane prilikom odobravanja kredita“, dodaju u IRB-u.
Tvrde i da je sud bez ikakvog obrazloženja utvrdio ništavost jemstva i ugovora o osnivanju hipoteke.
„Kao razlog ništavosti sud navodi da je ugovor o zajmu protivan dobrim običajima, pa je samim tim ništavan. Navedenu tvrdnju sud temelji samo na paušalnom navodu, čak i bez navođenja kojem tačno običaju je protivan predmetni ugovor, već sud samo koristi sintagmu „protivan dobrim običajima“ bez ikakvog obrazloženja“, dodaje se u žalbi.
Sud: Kredit odobren platežno nesposobnom preduzeću
Podsjećamo, u obrazloženju presude koju je CAPITAL objavio, sud je naveo da je IRB odobrila kredit „Energoliniji“ iako je to preduzeće u momentu podnošenja zahtjeva za kredit bilo platežno nesposobno, te da je pored toga kredit, koji je dobila iz sredstava Evropske investicione banke, IRB dala kroz direktne zajmove, iako je po sporazumu sa EIB-om, to mogla samo preko finansijskog posrednika.
„Ovaj sud cijeni da je sporni ugovor protivan prinudnim propisima, tačnije Pravilima IRB-a o plasmanu sredstava po kreditnim linijama i zajmovima jer nije zaključen putem poslovne banke kao finansijskog posrednika. Pored toga, zaključen je sa drugotuženim koji nije ispunajvao uslove za dobijanje kredita, te je protivan i dobrim običajima što ga čini ugovorom bez pravnog dejstva, slijedom čega je sud usvojio prvi postavljeni tužbeni zahtjev tužioca, pa kako je taj tužbeni zahtjev usvojen, o drugopostavljenom nije odlučivano“, navedeno je u obrazloženju presude.
Sud je naveo i da prevaljivanje obaveze iz spornog ugovora o kreditu na „Aluminu“ kao solidarnog jemca, jasno ukazuje na to da se radi o namjernom, nepoštenom i nesavjesnom ponašanju prvenstveno IRB-a koji je zaključio sporni ugovor primjenom pravila Uputstva o direktnom plasmanu umjesto primjenom Uputstva o plasmanu putem finanijskih posrednika kako je to očito bio u obavezi.
„Alumina“ je krajem 2017. godine podnijela tužbu protiv IRB-a i „Energolinije“ kojom je tražila poništenje ugovora o kreditu od 19,4 miliona KM i jemstvu, te vraćanje milionskog iznosa koji je kao žirant do sada platila IRB-u.
Uprava kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova RS je još 2013. godine, u okviru istrage koju je MUP vodio o zloupotrebama i malverzacijama u vezi sa poslovanjem FG „Birač“ i drugih preduzeća iz sastava te fabrike, podnijela Specijalnom tužilaštvu RS izvještaj zbog sumnje u nenamjensko trošenje novca „Energolinije“.
CAPITAL: Marina Čigoja Ljubojević
