SARAJEVO – Oba entiteta i vlasti na državnom nivou su izrazili želju za novim programom s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), rekao je u intervjuu za “Nezavisne” Endrju Džuel, stalni predstavnik te misije u BiH, preciziravši da bi novi aranžman mogao biti spreman krajem januara ili u februaru.
“Počeli smo pregovore. Vlasti u BiH traže prošireni aranžman u trajanju od tri godine”, rekao je Džuel.
NN: Prije mnogo mjeseci ste nam u intervjuu najavili da će novi aranžman s MMF-om biti dogovoren nakon izbora. Šta možemo očekivati?
DŽUEL: Počeli smo pregovore. Vlasti u BiH traže prošireni aranžman u trajanju od tri godine. Znači, isti tip programa koji je odobren 2016. To znači, uz novac dolaze uslovi, novac se distribuira u tranšama u skladu s uspjehom u sprovođenju programa. Nadamo se da bismo pregovore mogli zaključiti početkom sljedećeg mjeseca. Ako sve bude u redu, program bismo mogli predložiti Upravnom odboru na usvajanje krajem januara ili početkom februara.
NN: Međutim, čini mi se da nemamo baš dobru prolaznu ocjenu kad je u pitanju sprovođenje trenutnog proširenog aranžmana, zar ne?
DŽUEL: To je tačno. Taj program je otkazan nakon što su vlasti zatražile hitnu pomoć u okviru našem programa Instrumenti za brzo finansiranje. Ali, istina je da prethodni prošireni aranžman nije bio uspješan. Dogovorili smo 12 pregleda, a obavljen je samo jedan, i to uz kašnjenje od godinu dana.
NN: Vi niste bili tu tokom tog vremena, ali da li ste stekli utisak zašto se vaši programi u BiH tako teško sprovode?
DŽUEL: Kratak odgovor bi vjerovatno glasio – zato što je teško postići politički konsenzus za sprovođenje reformi. Takođe, postoje glasovi koji tvrde da je prethodni program bio postavljen preambiciozno. Naglašavam da to nije stav MMF-a, nego je ta kritika dolazila od strane nekih drugih. Spočitavalo nam se da je MMF htio postići puno toga u mnogo različitih oblasti. Vjerovatno su zbog toga naši sagovornici iz vlasti u pripremama za novi program naglašavali da bi on trebalo da bude fokusiraniji od prethodnog. To je poruka koju sam konstantno dobijao nakon što sam došao u BiH u avgustu 2019.
NN: Da li će onda novi program biti fokusiraniji i manje ambiciozan?
DŽUEL: Prerano je da bih mogao dati definitivan odgovor kako će program izgledati, ali u svakom slučaju ćemo se potruditi da uslove postavimo na više racionalan način.
NN: Znači, možemo očekivati fokusiraniji program?
DŽUEL: Biće manje strukturalnih odrednica koje se odnose na reforme koje se moraju implementirati, odnosno rokove u kojima je potrebno ispuniti uslove da bi se dobio novac, tako da mislim da postoji vjerovatnoća da ćemo imati manje odrednica u ovom programu nego u prethodnom.
NN: Hoće li se uslovi i dalje odnositi na reformu zdravstva, javnih finansija…?
DŽUEL: Hoće.
NN: Koliko je novca u pitanju? I hoće li se prebaciti neiskorišteni novac iz prethodnog programa?
DŽUEL: Oni traže program vrijednosti 750 miliona evra. To je više od prethodnog programa i više od novca iz Instrumenata za brzo finansiranje od proljetos.
NN: Hoće li u programu biti nešto i o kovidu i posljedicama na ekonomiju?
DŽUEL: Naš stav je bio i sada je da kriza s kovidom ne samo da nije završena, već bi se još mogla i pogoršati tokom zimskih mjeseci. Naš savjet lokalnim vlastima je da se fokusiraju na još veću podršku ekonomiji i potrebu da zaštite ranjive kategorije. A to zahtijeva ozbiljne finansije. To košta.
NN: Znamo li da li su domaće vlasti potrošile novac iz vaše pomoći od proljetos za suzbijanje posljedica kovida?
DŽUEL: Ako se sjećate, neko vrijeme je trajalo neslaganje oko toga kako podijeliti novac. To je, nažalost, dovelo do kašnjenja u distribuciji sredstava. Novac je neko vrijeme stajao na računu Centralne banke BiH. Nakon što je to neslaganje razriješeno, novac je podijeljen entitetima, s tim da je FBiH polovinu sredstava dodijelila kantonima. Koliko sam upoznat, RS je potrošila svoj dio novca. FBiH još nije sve potrošila, odnosno tako mi je rečeno prije mjesec dana kada sam razgovarao s federalnim finansijskim vlastima. Rekli su da očekuju da će taj novac biti potrošen do kraja godine.
NN: Koliko sam shvatio, kod ovih brzih sredstava nema puno uslovljavanja od strane MMF-a, zar ne?
DŽUEL: Tako je. RFI nije tipičan MMF program jer je novac odmah isporučen. U tipičnom MMF programu novac se isporučuje u tranšama u skladu s ispunjavanjem uslova. RFI nije imao uslove, mada su se vlasti u pismu namjere obavezale na neke uslove. Međutim, mi smo im sav novac dali odmah.
NN: Znate li kako su naše vlasti utrošile ta sredstva?
DŽUEL: Teško je precizno odgovoriti na to pitanje, jer je novac otišao u budžet. Znači pomiješan je s ostalim sredstvima tako da je teško reći u šta tačno je utrošen “naš” novac.
NN: Koliko vlasti u RS i FBiH žele novi aranžman? Ima li neko da mu je, po Vašem mišljenju, novac potrebniji od drugog?
DŽUEL: Teško je reći. Obje strane i naši sagovornici na državnom nivou predsjedavajući Tegeltija i ministar Bevanda, svi su izrazili želju za novim programom. Zato mi je teško odgovoriti koliko je koji nivo vlasti “željniji” da dobije aranžman. Međutim, može se reći da je RS u možda malo težoj finansijskoj situaciji u smislu finansiranja budžeta. U FBiH su čak otkazali nekoliko prodaja obveznica, tako da se čini da su oni u nešto povoljnijoj situaciji kad je u pitanju likvidnost. Nezavisne novine
