BEOGRAD, PANČEVO, VRŠAC – Evropska unija daleko je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije a privrednici iz Njemačke, Italije i Španije, iako je riječ o ekonomijama značajno pogođenim posljedicama Kovid krize, ne odustaju od dalje proizvodnje i razvoja investicija u Srbiji.
Sagovornici Tanjuga, predsjednik Njemačko-srpske privredne komore (AHK) i generalni direktor Hemofarma Ronald Zelinger, direktorka Konfindustrije-udruženja italijanske privrede u Srbiji Irena Brajović i šef ekonomsko-trgovinskog odjeljenja ambasade Španije Havijer Alvares, kažu da su i tokom Kovid krize firme u Srbiji, u kojima je kapital iz njihovih zemalja, u pojedinim sektorima nastavile uspješno da rade.
Navode da se sa ukidanjem vanrednog stanja i ublažavanjem mjera protiv pandemije poslu vraćaju i oni koji su bili prinuđeni da smanje ili obustave proizvodnju.
“Njemačke kompanije nastaviće da ulažu i realizuju svoje investicije u Srbiji. Mi smo ovdje došli na duge staze i tako ćemo i nastaviti“, rekao je Zeliger u ime kompanije koju vodi i drugih njemačkih kompanija.
Dodao je i su njemačke kompanije u Srbiji tokom krize zadržale sve svoje radnike i ocjenio da će dalje investicije zavisiti od situacije i potražnje na globalnom tržištu.
“Jasno je da njemačke kompanije u Srbiji nisu posjetioci već neko ko ovde posluje tačno 20 godina, što jasno govori o tome da su došli da ostanu”, rekao je on.
Irena Brajović kaže da će se privredni lokdaun u Italiji zbog koga je u od 22. marta tamo bilo aktivno samo 10-15 procenata ukupne industrije, odraziti i na poslovanje italijanskih ćerki firmi u Srbiji.
“Ovo je vanredna situacija koja se nikada nije dogodila u novijoj istoriji, i sama statistika je dramatična, ne očekuje se brz oporavak, jer je pad industrijske proizvodnje u Italiji u dva meseca 50 procenata, pa će oporavak trajati, i niko pouzdano ne može da kaže koliko, ali se očekuje da će se ako se pozitivan zdravstveni trend nastavi, oporavak pojaviti u zvaničnim ciframa u poslednjem kvartalu“, rekla je ona.
Za italijansku privredu u Srbiji značajan problem je sada obezbjeđivanje sigurnih i jasnih modela za kretanje ljudi preko granica država, jer je puno ključnih ljudi za te kompanije radilo po pet dana ovde, a vikendom bi bili u Italiji.
“Očekujemo da se da li pojedinačnim dogovorima sa državama ili će to biti na nivou EU i zemalja jugoistočne Evrope naprave procedure koje će biti jasne koje će omogućiti boravke ovih ljudi, a to će u velikoj meri odblokirati probleme ali i investicije koje su kompanije već započele u Srbiji i koje su zaustavljene u ova dva meseca”, kazala je Brajović.
Alvarez ističe da je realizacija poslovnih planova španskih kompanija u Srbiji tokom Kovid krize zavisila od toga u kom se sektoru nalaze, napominje da neke u sektoru agroprehrambene industrije, poljoprivrede, veterine i farmacije nisu imale problema, a da su se tekstilne probleme prevazilazile aktivirajući onlajn prodaju.
“Negativno, a neizbežno je što su planovi neki španskih kompanija da posete Srbiju planirane za ovaj period odloženi i pomereni, pretpostavljamo da je u ovim mesecima došlo do pada i u bilateralnoj razmeni naše dve zemlje ali se nadamo da će se do kraja godine, budući da vidimo da se poslovne aktivnosti u Srbiji aktiviraju, to na neki način kompenzovati i da na godišnjem nivou opet dođemo do jednog dobrog rezultata“, kaže on.
Njemačka kompanija u Pančevu ZF Srbija koja proizvodi sklopove za autoindustriju, od početka vanrednog stanja nije prekidala proizvodnju, iskorišćenje kapaciteta u aprilu bilo je 40 procenata, a jedan od dvojice generalnih direktora, Milan Grujić, rekao je Tanjugu da očekuje da u maju iskorišćenje bude 70 procenata.
“Konstantno pratimo i preispitujemo situaciju i aktivno radimo na prilagođavanju proizvodnih kapaciteta stalnim zahtevima naših kupaca i pripremamo se da ispratimo njihove planove i ponovna pokretanja proizvodnih pogona nakon izbijanja virusa“, naveo je on.
ZF Srbija koja se razvija od juna 2018. godine i do sada je sa timom od 600 ljudi aktivirala proizvodnju u Pančevu, nastaviće sa realizacijom cilja da ima preko 1.000 zaposlenih kada prorade u punom kapacitetu.
Grujić kaže da je u novom, proširenom delu fabrike, proizvodnja već započela, a da je u toku opremanje prostora za istraživanje i razvoj.
“Fabrika u Pančevu sa preko 65.000 kvadratnih metara ključni je projekat kompanije ZF, dobila je najbolje ocene i predmet je stalnih pohvala naših najznačajnijih kupaca BMW, Volksvagena i Volvoa“, naveo je on.
Ističe da planovi ZF-a u Srbiji ostaju pozitivni i fokusirani na uspešan rad velike, nove, sjajne ZF fabrike u Pančevu, koja ima veliku perspektivu.
Direktor vršačkog Paladio Ista, italijanske kompanije koja već 18 godina proizvodi ambalažu za lekove, Pera Todorović, za Tanjug kaže da je su tokom krize dobro poslovali, jer je kamionski transport preko granica funkcionisao.
Dodaje da Paladio uvozi 95 odsto sirovina, a 60 procena proizvodnje realizuje kroz izvoz za Rumuniju, Mađarsku, Švajcarsku i Grčku.
“Slobodan kamionski transport nam je omogućio kontinuitet rada s obzirom da su rokovi isporuke veoma kratki – svakodnevno roba i odlazi i dolazi. Mislim da smo ostvarili plan koji je bio u ovom periodu, i da se kriza neće odraziti na naše proizvodne rezultate u ovom kvartalu”, rekao je on.
U obe kompanije primenjuju se neophodne mjere za zaštitu zdravlja zaposlenih, a pozitivnih na Kovid nije bilo.
Informacije o zdravstvenim rizicima dobijali su iz međunarodnih centrala svojih privrednih grupa blagovremeno, jer je zdravstveni alarm za Kovid u tim zemljama bio upaljen nešto pre nego u Srbiji. Tanjug
