BANJALUKA, Problemi koji muče investitore u RS su nedostak radne snage te kako zaustaviti trend odlaska iz RS i BiH, kazao je Pero Ćorić, direktor Privredne komore RS.
On kaže da u RS generalno postoji problem ne samo sa kvalitetnom radnom snagom, nego uopšteno sa radnom snagom, te da se ovaj problem može riješiti u sinergiji svih faktora u RS, od nadležnih ministarstava, Privredne komore RS, privrednika i investitora na području RS.
Ćorić je istakao da se prije nekoliko godina govorilo o komparativnoj prednosti ovih prostora kada je u pitanju radna snaga, te smatra da je to bio pogrešan koncept.
“Na tom smo sve zasnivali i strane investitore smo pripremili da mi ovdje imamo jeftinu radnu snagu, sa čim se sada suočavaju domaći privrednici, jer su dobili tešku konkurenciju”, kazao je Ćorić pred početak stručne rasprave na temu “Obrazovanje, zapošljavanje i privreda”, koja je održana u Vladi RS, a koju je organizovao Savjet stranih investitora i Privredna komora RS u saradnji sa resornim ministarstvom.
Ćorić pojašnjava da naše školstvo nije pratilo razvoj privrede i opšte brzine razvoja tehnologija, te da se sada nalazimo u teškoj poziciji.
“Nemamo prostora za sporo rješavanje problema. Sad smo u situaciji da te probleme moramo rješavati bržim tempom i novim zakonskim rješenjima. Prije svega dualno obrazovanje treba da što prije zaživi”, rekao je Ćorić.
Vjekoslav Petričević, ministar privrede i preduzetništva RS, rekao je da je prvi korak za popravljanje stanja u privredi da se radna snaga pokuša zadržati kroz zakon o povećanju plata od početka godine, te da se na taj način smanji problem odliva radne snage koji je evidentan ne samo u RS, već u cijelom regionu.
Petričević je napomenuo da na ulaganja stranih investitora u RS najviše utiču politički problemi, a to je trenutno najviše neformiranje Savjeta ministara.
“Što se tiče Ministarstva privrede i preduzetništva, u proteklih deset mjeseci smo radili dosta na olakšicama kako bismo stvorili što bolji poslovni ambijent kako za domaće, tako i za strane ulagače”, rekao je Petričević.
On kaže da je cilj ove stručne rasprave da učesnici dođu do najboljih rješenja za domaću privredu, te prilika da se čuju stavovi privrednika, ali i da privrednici dobiju informacije o međunarodnim projektima koji mogu uticati na privredu RS i njen razvoj.
Sanja Miočić, izvršna direktorica Savjeta stranih investitora, kaže da sve ukazuje na neusklađenosti obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, te je napomenula da se suočavaju sa paradoksom da pored visoke stope nezaposlenosti postoji ozbiljan deficit stručnih ili kvalifikovanih kadrova za privredu i različite industrije.
“Suočavamo se i sa problemom odlaska radne snage, mladih, visokoobrazovanih i kvalifikovanih kadrova”, kaže Miočićeva.
Ona kaže da zagovaraju fleksibilnije forme zapošljavanja, da se urede oblasti studentskog zapošljavanja, zapošljavanja sezonskih radnika, te angažovanje agencija, odnosno posredovanja pri zapošljavanju.
Povećanje investicija
Sanja Miočić, izvršna direktorica Savjeta stranih investitora, pred juče održanu stručnu raspravu, rekla je da se investicije u BiH u posljednjih nekoliko godina kreću u rasponu od 600 do 700 miliona KM.
“Ove godine podaci ukazuju na znatno povećanje od nekih 50 odsto, tako da do kraja godine možemo očekivati investicije približno milijardu KM, a podaci o tome će biti objavljeni tek u avgustu sljedeće godine. Činjenica je da svjedočimo blagom porastu investicija i da investitori dolaze i pokazuju interes”, rekla je Miočićeva.
Istakla je da je prošlogodišnje istraživanje među članicama Savjeta pokazalo da je 84 odsto članica spremno da preporuči BiH kao destinaciju povoljnu za ulaganje.
“Prema tom istraživanju, članice su jeftinu radnu snagu navele tek kao peti motiv za investicije. Prije svega naveli su geostrateški položaj naše države, potencijal domaćeg tržišta, postojeće resurse i logistiku, te određenu tradiciju, odnosno industrijsko nasljeđe u pojedinim granama”, rekla je Miočićeva.
Povećanje investicija
Sanja Miočić, izvršna direktorica Savjeta stranih investitora, pred juče održanu stručnu raspravu, rekla je da se investicije u BiH u posljednjih nekoliko godina kreću u rasponu od 600 do 700 miliona KM.
“Ove godine podaci ukazuju na znatno povećanje od nekih 50 odsto, tako da do kraja godine možemo očekivati investicije približno milijardu KM, a podaci o tome će biti objavljeni tek u avgustu sljedeće godine. Činjenica je da svjedočimo blagom porastu investicija i da investitori dolaze i pokazuju interes”, rekla je Miočićeva.
Istakla je da je prošlogodišnje istraživanje među članicama Savjeta pokazalo da je 84 odsto članica spremno da preporuči BiH kao destinaciju povoljnu za ulaganje.
“Prema tom istraživanju, članice su jeftinu radnu snagu navele tek kao peti motiv za investicije. Prije svega naveli su geostrateški položaj naše države, potencijal domaćeg tržišta, postojeće resurse i logistiku, te određenu tradiciju, odnosno industrijsko nasljeđe u pojedinim granama”, rekla je Miočićeva. Goran Lajić/Nezavisne
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Privredna bih je na koljenima od 1995 do danas. To je manjim dijelom posledica rata i pogresne ekonomske politike a mnogo vecim dijelom posledica kriminalnih aktivnosti od rata pa na ovamo i te aktivnosti traju i dalje.
Sve privrede zapadne evrope 15 godina poslije drugog svjetskog rata su imale potpuni oporavak. Rat u ovoj zemlji je zavrsen prije 25 godina a pravog razvoja nema. To znaci da nije u pitanju posledica rata. Komunisticka neefikasna privreda moze biti dio razloga ali druge komunisticke zemlje kao sto su Ceska, Slovacka i Poljska su danas daleko ispred nas a za vrijeme komunizma su bili daleko iza nas. Sto znaci da ni to ne moze biti razlog. U najgorem slucaju morali smo biti bar na nivou Slovacke.
Znaci jedini razlog moze da bude kriminal u drzavi. Privatizacija je izvrsena na nacin da se zatvore i ona preduzeca koja nisu stradala u ratu i ona koja su imala sansu da opstanu na trzistu. Javna preduzeca koja imaju monopol su kriminalom pretvorena u politicko-socijalnu masineriju. Ta preduzeca umjesto velikog plusa prave milionske minuse jer zaposljavaju stranacke neradnike i iz njih se izvlaci novac za kriminalne politicare i stranke. Mozda zeljeznice ne mogu da posluju pozitivno jer je teska industrija unistena ali kod nas sa minusom posluju i sume i hidroelekrane tj. preduzeca koja bukvalno prodaju prirodna bogastva koja se obnavljaju sama od sebe.
Posledica takvog ponasanja kriminalaca je zaustavljanje napretka privrede i slamanje preduzeca koja su podigli komunisti. To je dovelo do stotina hiljada nezapislenih u proslosti a to je dovelo do toga da su ljudi spremni da rade za nikakve pare i time je bukvalno unistena i kupovna moc trzista.
Takva situacija je pojedincima omogucila da radnike placaju po 200-400 evra i na osnovu njihovog rada da zaradjuju i preko 10 puta vise. Drzavu to nije zanimalo jer su politicari bili zauzeti pljackanjem. Krajnja posledica toga je stotine hiljada ljudi bez posla koji nisu mogli da izdravaju svoje porodice pa je doslo do velikog pada nataliteta i smanjenja ponude nove radne snage a kad su zapadnim zemljama zatrebali radnici otvorili su granice i prouzrokovali masovno iseljavanje.
Sada se privrednici(citaj profiteri) zale da nedostaje radnika. Srce mi se cijepa. Imali smo 25 godina da sredimo drzavu. Pametnom je to previse. Demografska obnova Srpske se najavljuje na rtrs-u ali vlada nema 11 miliona cime bi obezbedili besplatne udzbenike za svu djecu osnovnih skola. U isto vrijeme ide rebalans budzeta od 60 miliona jer se kupuje aviona od 19 miliona. Djeciji doplatak i beskamatne strambene kredite i povrat pdv-a na prvu stambenu jedinicu za mlade bracns parove mozemo samo da sanjamo.
Zavod za statistiku kaze 90 000 nezaposlenih u Republici Srpskoj. Statistika je tacan zbir netacnih podataka. Od tog zbira treba oduzeti bar 40-50 hiljada onih koji vev rade na samo na crno i bar jos 15-25 hiljada koji nece uopste da rade. Prema tome moze se zakljuciti da u Republici Srpskoj postoji realna ponuda od od najvise 30-35 hiljada radnika.
Na kraju trebalo bi uzeti u obzir i ogroman, zaista ogroman broj onih koji su ovde a koji su vec sada u procesu trazenja posla na zapadu.
Hvalili smo se jeftinom radnom snagom. Eto gdje nas je to dovelo. Tragikomedija.
Smorio sam ovolikim komentarom ali morao sam da napisem isti ovaj clanak samo u realnom prikazu.
Pametnom dosta.