BEOGRAD, Vijest da bi direktna avionska linija od Beograda ka Sjedinjenim Američkim Državama prvi put poslije 19 godina trebalo da bude uspostavljena 17. juna pokrenula je mnoga pitanja, naročito kod dijaspore u Čikagu. Koliko će koštati povratna karta, ko je i prevoznik „Svift er” koji će voziti na liniji Beograd–Čikago, zašto „Jat ervejz” ne vozi na toj relaciji, samo su neka od pitanja.
U Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo Srbije kažu da je „Svift er” dobio dozvolu za letove u periodu od 17. juna pa do kraja sezone (31. oktobar), ali da su u ovoj kompaniji izrazili želju i interesovanje da sa letovima nastave i u zimskom periodu i da buduća čarter linija Beograd–Čikago preraste u redovnu.
– Oni ispunjavaju sve uslove i kriterijume, imaju urednu dokumentaciju, pouzdane avione za prekookeanske letove, kao i sva neophodna uvjerenja svojih vazduhoplovnih vlasti. Imaju ispravnu tehničku dokumentaciju i sve druge potvrde i ne postoje nikakve prepreke da letovi počnu – kaže Katarina Andrić-Milosavljević, zadužena za odnose sa javnošću u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo, dodajući da nema interesovanja drugih kompanija za uspostavljanje direktnih letova od Beograda do Sjedinjenih Američkih Država.
– U januaru je za to bila zainteresovana kompanija „Rajan internešenel ervejz”, u planu je bila linija do Čikaga, ali i do Toronta, ali ništa od toga nije bilo. Prema našim informacijama, „Svift er” će vjerovatno uvesti i let iz Zagreba do Amerike što znači da nastoje da povežu dijasporu – kaže Andrić-Milosavljević.
Cijena avionske karte, u koju su uračunate sve takse biće 795 evra, kada se kupuje u Beogradu, odnosno oko 1.250 dolara, ako se kupuje u Sjedinjenim Državama. U Direktoratu kažu da će na liniji Beograd–Čikago leteti avion „boing 767”, koji ima 235 mjesta.
Očekuje se da će prvi avion 17. juna krenuti iz Čikaga, a narednog dana će poletjeti iz Beograda ka sjevernoameričkom kontinentu.
Na internet sajtu „Svift era”, navodi se i da je sjedište ove kompanije u Arizoni, da je ona osnovana 1997. godine, da obavlja čarter letove i ima flotu od 11 aviona.
Avio-saobraćaj ka Sjedinjenim Američkim Državama obustavljen je 1992. godine i „Jat ervejz” je u dva navrata, 2004. i 2006. godine, bezuspješno pokušavao da obnovi liniju. Da bi srpska avio-kompanija mogla ponovo da leti za sjevernoamerički kontinent od 2000. godine više puta bilo je najavljivano.
To se, međutim, nije dogodilo, pa su putnici koji lete iz Beograda, najčešće za Čikago, bili prinuđeni da presjedaju u nekoj od evropskih metropola. Kako su nam rekli u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo, najčešće su to činili u Frankfurtu, Budimpešti, ili Londonu, odakle bi onda letjelicom nekog velikog avioprevoznika preletali Atlantski okean.
Što se letova ka Severnoj Americi tiče i odgovora na pitanje da li bi „Jat” mogao da poleti ka tim destinacijama, bitno je podsjetiti da je Vladimir Ognjenović, generalni direktor „Jata”, nedavno za „Politiku” rekao da bi u budućnosti onima koji nisu u partnerstvu sa globalnim igračima, vrata vodećih tržišta, poput Sjeverne Amerike, mogla da se zatvore.
– Predviđanja su da će u narednih desetak godina na globalnom nivou ostati samo desetak velikih avio-kompanija, poput „Lufthanze” ili „Britiš ervejza” koje će međusobno djeliti interkontinentalna tržišta. Oko njih će se grupisati ostali avioprevoznici koji će pokrivati lokalna i regionalna tržišta.
Zbog toga ćemo i mi svoje mjesto morati da tražimo u partnerstvu sa nekim od njih – rekao je Ognjenović. Politika
