BEOGRAD, Male pekare i proizvođači nekada omiljenog srpskog doručka strahuju od uvođenja HASAP standarda. Sertifikat košta nekoliko hiljada evra – kažu pekari.
Integralna peciva i zdrava hrana zadali su ozbiljan udarac bureku, ali nekada omiljenom srpskom doručku glave bi mogli da dođu – propisi.
Sa mesom ili sirom, izvjesno je da će od juna morati da se sječe – po HASAP-u. Dok uvođenje ovog standarda za velike lance neće predstavljati problem, male pekare strahuju da će zbog visokih troškova morati da stave katanac na vrata, pišu “Novosti”.
Decenijama su radnici i direktori bez razlike na pauzi za doručak složno trčali do prve pekare. Uz porudžbinu “četvrt sa sirom (ili mesom)” i jogurt skupljali su snagu za nove radne zadatke.
Od pogleda na masnoću koja se cjedila i kroz nekoliko slojeva debele hartije u koju je burek bio umotan, svima je polazila voda na usta.
Vremena su se promjenila, pa je burek proteran iz modernih “fensi” pekara, a njegovo mjesto zauzeli su integralni štapići, kukuruzne pogačice, brioši… Ostao je, međutim, “gazda” u malim komšijskim pekarama. Sada je, boje se vlasnici, i to ugroženo.
“Trenutak za uvođenje HASAP-a nije mogao da bude lošiji. Pekare su ionako u lošoj situaciji, a novi propisi mogli bi da ih dokrajče. Troškovi za uvođenje ovog standarda su ogromni, i to odgovara samo velikim igračima, koji će tako ostati bez konkurencije. Samo za papirologiju treba izdvojiti između 7.000 i 15.000 evra, a da ne pričam o primjeni pravila i prilagođavanju lokala”, kaže Velo Mandžić, vlasnik pekare “Veltino” u beogradskom naselju Vračar.
Mandžić smatra da uvođenje ovog propisa neće značajno doprineti kvalitetu i bezbjednosti pekarskih proizvoda.
Iako je do početka primjene novih propisa ostalo tek nešto više od tri mjeseca, većina pekara još nije uvela HASAP. U Uniji pekara Srbije potvrđuju da su ovaj sistem do sada primjenili uglavnom veliki proizvođači.
U beogradskoj buregdžinici “Sarajevo” kažu da oni već ispunjavaju većinu uslova koje zahtjeva HASAP. Ali, problem je što će ih pribavljanje sertifikata koštati nekoliko hiljada evra.
U Ministarstvu poljoprivrede Srbije tvrde da pekare ne moraju da plaćaju sertifikaciju i angažuju neku konsultantsku kuću za uvođenje ovog sistema.
“Za preduzetnike koji poznaju principe HASAP i koji sa svojim kadrom mogu da uvedu ovaj sistem u proizvodnju, njegovo uvođenje ne mora da košta ništa. Takođe, mogu i da angažuju nekoga ko je već prošao procedure uvođenja.
Zakon ne propisuje posjedovanje sertifikata, već samo obavezu svih proizvođača da ovaj interni sistem kontrole primjene u praksi. Inspekcije će vršiti kontrolu da li su svi koji su bili u obavezi da uvedu sistem bezbjednosti hrane, to i uradili”, kažu u Ministarstvu.
Glavni cilj HASAP je da se smanji rizik da hranu tokom proizvodnje i distribucije ugroze bakterije opasne po ljudsko zdravlje. Umjesto tradicionalnog načina kontrole, ovaj sistem propisuje uslove same proizvodnje, djeluje, dakle, preventivno.
Zakon o bezbjednosti hrane odredio je da svi proizvođači hrane moraju da primjene ovaj sistem do 11. juna. Inspekcija će nadgledati ovaj proces. Poslije toga usljediće i prijave za privredni prestup. Kazne za one koji se ne budu držali HASAP-a iznose od 300.000 do 3.000.000 dinara. Oni koji ne budu uveli ovaj standard biće – zatvoreni.
Pravilnik koji propisuje minimalne uslove kvaliteta bureka donijet je još 1995. godine, i još je na snazi. Prema njemu, kao “burek pita” može se prodavati pekarski proizvod dobijen od brašna tipa 500, masnoće i vode, uz dodatak mljevenog mesa, sira, voća ili povrća. Mora da sadrži najmanje osam odsto masnoće i 20 odsto mljevenog mesa ili sira.
Burek sa voćem ili povrćem mora da ima svega 10 odsto fila u odnosu na količinu upotrebljenog brašna.
Nema, međutim, ograničenja u vezi sa dodavanjem soje ili drugih dodataka, pišu “Novosti”.
4 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
nemojte lagati. troskovi uvodjenja HACCP za buregdzinicu izmedju 7 i 15000 EUR? hahah. veci je problem sto to nije sertifikat koji se jednostavno kupi, vec to podrazumijeva da izdavalac sertifikata moze da dodje u nenajavljenu kontrolu procesa proizvodnje hrane, pa i da isti oduzme. e to je nasim mesetarima koji se izdaju za proizvodjace hrane problem. cijeli svijet koristi ISO i HACCP standarde u proizvodnji hrane samo srbi ne mogu.
Имају ли какви стандарди у вези узгоја стоке за клање. Добро се зна да се стоци дају хормони , питају се антибиотицима , хране се модификованом храном пуном пестицида , хербицида и ко зна чега све не . И то све није довољно па се им се даје и рана животињског поријекла .
sve je to vrlo dobro regulisano. jedini problem je to sto haccp predstavlja dio sireg codex alimentarius koji sam po sebi ne brani koristenje gmo hrane,za koju ne znamo kakve ce posljedice ostaviti na ziva bica i poljoprivredne parcele na kojima se zasije takvo sjeme. preporucujem dobru knjigu na ovu temu: seeds of destruction, a hidden agenda of genetic manipulation, pisac william endahl.
Haccap nije standard nego sistem koji garantuje proizvodnju bezbijedne hrane i nema veze sa kvalitetom hrane,normalno da posredno utiče i na kvalitet.Nema ni govora o tolikim ciframa za implementaciju u male pogone.Mali pogoni moraju da implementiraju dobru higijensku i dobru proizvođačku praksu pa tek onda pređu na implementaciju HACCAP-a što i nije veliki problem.