BEOGRAD, Ne žale se na „crno“ tržište, nelojalnu konkurenciju, niti na dolazak velikih svjetskih igrača. Nisu im nesavladive ni sve obaveze prema državi, koje većina privrednika smatra prevelikim. Za modnu kompaniju „Mona“ tenderi javnih preduzeća i srpskih ministarstava su, međutim, neosvojiv bedem.
– Uspješno poslujemo 22 godine, ali nijedan ozbiljni tender u ovoj zemlji ne možemo da dobijemo – kaže Đorđe Momirović, direktor „Mone“. – Izvozimo, ali na konkursima ne prolazimo. Ni za jedan ozbiljni posao mi izgleda nismo bili dovoljno dobri. Tu leži nelojalna konkurencija. Velika količina robe se proda na tenderima javnih preduzeća, a to je monopolisana stvar u svim granama. I u tekstilu se zna ko će dobiti posao.
* Kako izlazite na kraj sa „crnim“ tržištem i da li vas brinu najave dolaska velikih svjetskih kompanija?
– Konkurencija je normalna stvar za tržišnu privredu, a i „crno“ tržište svuda postoji. Nije nikakva konkurencija onaj ko prodaje na pijaci. Smeta nam ako neko u Knez Mihailovoj prodaje na crno. To je problem države i njoj će se obiti o glavu ako ga ne riješi.
* Koliki procenat proizvodnje izvozite?
– Prošle godine smo imali skoro 37 procenata ukupnog prometa ostvarenog u izvozu. Imamo sedam preduzeća u inostranstvu i sada planiramo da otvorimo firmu u Holandiji. Cilj nam je da prodajemo 50 odsto u inostranstvu, jer se plašimo nestabilnosti ovdašnjeg tržišta.
* Koliko vam u tome pomaže ili odmaže kurs dinara?
– Znamo da je ovo jačanje dinara antiinflatorna mjera. Dinar bi u realnim uslovima skakao. Nama odgovara realan dinar. Veći smo neto izvoznici nego uvoznici, ali jasno nam je u kakvoj situaciji je zemlja. Jasno je koliko smo platili i za ovakav kurs. Svi ti računi dođu na naplatu. Bojim se kada sve odložene obaveze počnu da pristižu od 2013. ili 2014. godine.
* Privrednici opominju da su zahvatanja države prevelika. Da li se slažete?
– Jasno je da su zahvatanja velika, ali vidite da budžet ne može da se zatvori. U zemlji ima milion nezaposlenih, a ministri ne mogu odlučno da se suprotstave onima koji štrajkuju. To je dubinski poremećaj. Paradoks je da oni koji rade štrajkuju, a oni koji gladuju su mirni. Zahvatanja su velika, a oni koji žive od nas, ne rade. U javnom sektoru imaju plate veće od realnog sektora. Vidi se populizam i jasno nam je da je predizborna godina. Najviše zamjeram vlasti što u kriznim godinama nije napravila radikalne rezove.
Teške godine
* Pojedini tekstilci tvrde da im je promet opao za 40 odsto. Kakva je situacija kod vas?
– Imali smo jednog mjeseca pad prometa od 20 odsto i to je bilo alarmantno. Jak pad od oko 18 odsto je zabilježen 2009. godine i to prvi put u istoriji preduzeća. Beć smo prošle godine imali povećanje od blizu 11 odsto. Još nismo dostigli nivo iz 2008. godine, ali očekujemo da ćemo to uspjeti ove. U januaru smo uspjeli. Novosti
