PLJEVLJA, Strategijom razvoja energetike u Crnoj Gori do 2025. godine, za ovu godinu bio je predviđen završetak Termoelektrane dva snage od 225 megavata, kao i izgradnja prve faze toplifikacije grada.
Namjerno ili ne, ali nijedan zvaničnik Vlade sada ne pominje zašto se gotovo ništa iz Strategije nije ostvarilo. U tom dokumentu koji ima oko 200 stranica, Pljevlja se pominju na više od 70 stranica. Osim kopa „Cementara“, ništa od predviđenog nije urađeno, pa čak ni konačna planska dokumentacija.
U međuvremenu, kao prioritet označena je izgradnja hidroelektrane na Morači, iako ovaj projekat nije bio među najvažnijima. Bez eksproprijacije, ako je vjerovati tvorcima strategije, slovenačkom institutu za istraživanje u energetici, ekologiju i tehnologiju, izgradnja HE koštala bi 431,1 milion evra. Ako se država odluči da pravi HE na Morači sa prevođenjem vode, izgradnja hidroelektrana Andrijevo, Zlatica, Raslovići i Milunovići dostigla bi broj od 454,8 miliona evra.
Sa druge strane, izgradnja drugog bloka Termoelektrane „Pljevlja“ koštala bi 135 miliona evra, toplifikacija Pljevalja 20, a u Rudnik uglja trebalo bi dodatno uložiti 79 miliona evra, što je ukupno 234 miliona. To je za oko 200 miliona jeftinije od izgradnje energetskih objekata na Morači, za čiju izgradnju uporno lobiraju iz Vlade.
U godinama ekonomske krize broj od 200 miliona, ne samo za Crnu Goru, ogromna je. Osim toga, godišnja predviđena proizvodnja struje oba bloka Termoelektrane bila bi oko 2.500 gigavat sati, dok bi proizvodnja četiri hidroelektrane, po prevođenju vode, bila 1.053 gigavat sati, a bez prevođenja 693,7 gigavat sati godišnje.
Takođe, samo u pljevaljskom polju postoje rezerve uglja za snabdijevanje desetak termoelektrana, dok bi drugi blok TE godišnje trošio oko 2,5 do 2,8 milona tona uglja.
Kada je usvojena konačna verzija Strategije 2007. godine pljevaljski zvaničnici su se oglasili na sva zvona, sada kada se ne poštuje i kada se za prioritet proglašava nešto što strategijom nije predviđeno – ćute.
Ne treba ni pominjati da u Pljevljima postoji oko 40 kotlarnica, u kojima se za proizvodnju toplotne energije koristi ugalj. Sa uvođenjem centralne toplifikacije grada, obim korišćenja uglja u decentralizovanim kotlarnicama značajno bi se smanjio, a time i negativan uticaj na životnu sredinu.
Rusi zainteresovani
Ruski vlasnik Kombinata aluminujuma, mora što prije da pronađe rješenje za dugoročno snabdijevanje te fabrike strujom, jer ugovor o isporuci subvencionisane struje ističe 2012. godine. Prvi čovjek KAP Vječeslav Krilov, u izjavi za portal „Analitika“, kaže da su moguća rješenja gradnja drugog bloka termoelektrane u Pljevljima, povezivanje sa prvim blokom, a u prelaznom periodu dugoročni ugovor o snabdijevanju strujom sa srpskom elektroprivredom. Novosti