BEOGRAD, Ukoliko se novac od prodaje Telekoma iskoristi onako kako vlast i najavljuje, 20.000, pa i 30.000 ljudi dobilo bi posao na izgradnji autoputeva širom Srbije.
Ono što se nikako ne smije, upozoravaju ekonomisti i privrednici, je da novac ode u tekuću potrošnju i da trošenje bude van kontrole javnosti.
Neki efekti prodaje osjetiće se trenutno, a neki će biti dugoročni.
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, kaže da će građani odmah osjetiti efekat prodaje domaće telekomunikacione kompanije jer bi se sa poslom krenulo gotovo istog trenutka.
“Vrh države je već o tome razgovarao i dogovor je da najveći dio sredstava ide u putnu infrastrukturu. Novac bi išao za autoput Beograd-Čačak, Pojate-Kruševac-Požega-Čačak i povezali bismo Kruševac i Kraljevo. Odmah bi bio uočljiv efekat jer bismo zapošljavali samo domaće firme, nismo u obavezi da zapošljavamo strance. U tom slučaju 20.000 do 30.000 ljudi bi dobilo posao”, navodi Mrkonjić.
Na pitanje da li za autoputeve koji se pominju postoje već urađeni projekti, Mrkonjić odgovara da situacija nije svuda ista. “Za autoput Beograd-Čačak postoji kompletna dokumentacija, projekat i izvršena je eksproprijacija, za put od Kruševca do Kraljeva postoji generalni projekat, a rade se glavni projekti”, objašnjava Mrkonjić.
Ipak, ekonomisti nisu istog mišljenja, smatrajući da bi Srbija trebalo da se pozabavi vraćanjem dugova. Ulaganja u infrastrukturu, a to važi i za sva druga kapitalna ulaganja, bolje je finansirati na drugi način, naglašava Vladimir Gligorov.
“Finansirati tekuću potrošnju, čak i ako je to dio nekih potrebnih strukturnih reformi, rizično je jer je zloupotreba gotovo neminovna. Subvencionisati privredu takođe nije dobro, čak i ako bi to moglo da se uradi na racionalan način”, kaže Vladimir Gligorov.
Privrednici, za razliku od ekonomista, kažu da je trošenje novca na izgradnju saobraćajnica dobar plan. Nemanja Popov, direktor Centroproizvoda, kaže da je gradnja infrastrukture zapravo ono što nedostaje Srbiji. “To je osnov za razvoj privrede, stanovništva, društva. Mislim da, ukoliko bi novac otišao na potrošnju, to bi bila samo privremena mjera”, objašnjava Popov.
Uz opasku da je riječ o imovini koja spada u “porodično srebro”, Vladimir Čupić, predsjednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke, ukazuje na to da svako trošenje novca mora za svrhu da ima trajni karakter. Odnosno, nikako ne bi smjelo da se dozvoli da novac ode u tekuću potrošnju, već u investicionu, i to tako da se omogući kreiranje trajnih vrijednosti.
“Postoji nekoliko opcija u šta je dobro investirati novac od prodaje Telekoma. Prvo, to su investicije u infrastrukturu, zatim energetske kapacitete ili bilo koju drugu oblast koja doprinosi povećanju kapitala države, povećava kvalitet poslovanja u Srbiji”, ističe Čupić.
Drugi efekat je i popravljanje deviznih rezervi, a glavni efekat po njegovom jeste dugoročan pošto se poboljšavaju osnovni uslovi privređivanja i poslovanja u zemlju. “Ono što je bitno jeste i ulaganje u obrazovanje”, kaže Čupić.
U Vladi Srbije postoji konsenzus da se novac od prodaje Telekoma slije u poseban budžetski fond koji će se koristiti za kapitalne investicije i podsticaj privredi, a ne za tekuće troškove. I Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, naglašava da će se novac koristiti za izgradnju autoputeva u centralnoj Srbiji jer se sve nove fabrike lociraju na Koridoru 10. Blic