BEOGRAD, Ekonomski savjetnik premijera Srbije Jurij Bajec kaže da je pripremljen novi postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine.
Plan predviđa prosječni realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od šest odsto godišnje.
Bajec je rekao da takav model razvoja zahtjeva priliv direktnih stranih investicija u vrijednosti 2,3 milijarde evra godišnje, velike promjene u domaćoj privredi i temeljnu reformu javnog sektora.
Novi model razvoja zasnovan na rastu izvoza, predviđa otvaranje 400.000 novih radnih mjesta za 10 godina i BDP od 8.000 evra po glavi stanovnika na kraju sljedeće decenije, naveo je Bajec.
Na novom postkriznom modelu razvoja Srbije više mjeseci radila je grupa ekonomista okupljenih oko Fonda za razvoj ekonomske nauke, Ekonomskog fakulteta i publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog Instituta, uz podršku Američke agencije za pomoć i razvoj (USAID), rekao je Bajec i napomenuo da su u toj grupi učestvovali i članovi Ekonomskog saveta premijera Srbije.
Namjera domaćih ekonomskih eksperata je da u prezentaciji novog modela razvoja pokaže da će naša zemlja u narednoj deceniji morati da napravi veoma krupne promjene sa stanovišta strateških pravaca rasta i razvoja, ukoliko želimo da postignemo visoke stope privrednog rasta, koje će istovremeno omogućiti značajno povećanje zapošljavanja.
“Prema projekcijama taj broj je preko 400.000 u periodu od 10 godina, a da istovremeno bude dovoljno prostora i za rast produktivnosti, što je bitno imajuči u vidu nisku konkurentnost naše privrede”, naveo je Bajec.
Novi model treba da pokaže i dokaže da je u narednoj deceniji moguće dostići mnogo veći nivo zaposlenosti nego što je to danas, stvoriti istovremeno znatno produktivniju privredu i ostvariti BDP koji se približava brojci od 8.000 evra po stanovniku, objasnio je Bajec.
On je skrenuo pažnju da novi model razvoja mora da se zasniva na polugama rasta koje u prethodnoj deceniji nisu bile toliko bitne, jer je tada Srbija svoj rast više zasnivala na domaćoj tražnji, na potrošnji koja je bila iznad realnih mogućnosti, na korisćenju privatizacionih prihoda, a manje na izvozu koji će u narednoj deceniji biti osnovni pokretač rasta i razvoja.
“Učešće našeg izvoza u BDP-u, mora dramatično da skoči, mora jednostavno da se udvostruči, jer Srbija u odnosu na uporedive zemlje i konkurentne ima najslabiji izvoz, što stvara veliki soljnotrgovinski i tekući platni deficit, odnosno rastući spoljni dug zemlje”, naglasio je Bajec i dodao da naša zemlja, istovremeno, mora veoma ozbiljno da se okrene ka investicijama.
Odnos između potrošnje i investicija mora da se mijenja, tako da učešće investicija, domaćih i stranih, privatnih i javnih, bude izrazito naglašeno u narednih 10 godina, kako bi se podigao nivo naše privrede, po stopi prosečno oko šest odsto godišnje, što onda omogućava i realni rast standarda gradjana, istakao je ekonomski savjetnik premijera.
Bajec je naznačio da “realan rast potrošnje” može biti samo posljedica stvarnog rasta proizvodnje, a ne na osnovu nekakvih populističkih kratkročnih poteza, koji bi privredu ponovo uvukle u recesiju, povećale inflaciju i dovele do obaranja vrijednosti dinara.
Srbija mora na svom putu ka Evropskoj uniji, koja je naš i cilj i pretpostavka dinamičnog privrednog rasta, da privredi obezbjedi ambijent za poslovanje i smanji joj troškove privredjivanja, a to će postići, izmedju ostalog i reformom javnog sektora i većim izdvajanjem sredstava za javne investicije u infrastrukturu, objasnio je Bajec.
Samo dovoljno visok rast BDP-a obezbjeđuje stabilno finansiranje osnovnih funkcija države, kao što su zdravstvo i obrazovanje, socijalna zaštita i prihvatljiv nivo penzija. Tanjug
