BRISEL, Njemačka je tokom debate o pooštroavanju budžetskih propisa EU koji treba da spriječe novu ekonomsku krizu predložila oštre mjere protiv zemalja koje premaše dozvoljeni deficit.
Njemačka je krenula sa napadom u intenzivnim pregovorima ministara finansija EU u Briselu u okviru traženja načina jačanja fiskalne discipline bloka.
Prijedlog da se kazne oni koji premaše budžet podudaraili su se planovima radničkih sindikata koji će voditi proteste u Briselu i drugim dijelovima Evrope u srijedu protiv mjera štednje zemalja EU kako bi se smanjio veliki javni deficit.
U pismu kolegama u EU njemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao je da “prevashodno podržava” oštre prijedloge, uključujući finansijske kazne “prestupnicima” protiv deficita, a koje će objaviti Evropska komisija u srijedu.
Šojble je podržao mjere da se Evropskom paktu za stabilnost i rast da “veći zalogaj” ubrzanjem procesa kažnjavanja i uvođenjem sankcija na “kvazi-automatskoj osnovi”.
Skoro svaka zemlja EU premašuje limit deficita od tri odsto društvenog bruto proizvoda /DBP/, ali put prema kaznama je dug i blok još nikad nije uveo sankcije protiv neke države.
Pritisak da se pojačaju propisi EU uslijedio je nakon velike fiskalne krize u Grčkoj i pomoći koja je uslijedila toj zemlji i stvaranja specijalnog fonda za podršku “posrnulim” zemljama.
Grčka dužnička kriza propraćena je talasom mjera štednje širom Evrope, što je izazvalo nezadovoljstvo javnosti.
Španija, koja smanjuje potrošnju kako bi umirila tržišta, sprema se za veliki štrajk u srijedu, dok se protesti očekuju i u drugim evropskim prijestonicama, a očekuje se 100 000 ljudi u Briselu.
Uprkos socijalnim nemirima, Brisel želi da “zavrne ruku” onima koji ne smanje potrošnju.
Komesar EU za evropska ekonomska pitanja Oli Ren želi da sankcije budu poluautomatske, sa kaznama koje se mogu izbjeći samo ako većina glasa protiv.
Jedan prijedlog koji razmatra Komisija prisiliće prekršioce propisa da deponuju 0,2 odsto svog DBP što je suma koja će biti pretvorena u novčanu kaznu ukoliko se ne preduzmui korektivne mjere, kažu izvori u EU.
Druga mjera je da zemlje koje pramaše limit dugovanja od 60 odsto od DBP biće kažnjene tako što će morati da smanje višak za pet odsto godišnje u naredne tri godine.
Komisija takođe želi da izgladi prekogranične neravnoteže sa mogućim novčanim kaznama od 0,1 odsto DBP za zemlje koje ne uspiju da smanje deficit.
Šojble takođe predlaže da se zemljama koje ne budu poštovale propise suspenduje pravo glasa i zamrznu fondovi za poljoprivredu i razvoj.
“Stvaranje jačih podsticaja za sprečavanje i ispravljanje prekomjernih deficita je u samom centru naših napora da se uvede fiskalno i ekonomsko upravljanje u EU”, ističe Šojble.