BEOGRAD, Na posao u Srbiji u prosjeku se čeka do tri godine. Međutim, ukoliko ste IT stručnjak, pekar, zavarivač do posla možete doći bez mnogo čekanja.Ovo su ujedno samo neka od zanimanja od kojih danas, u Srbiji, može dobro da se zaradi i da Američki san o prvom zarađenom milionu, iako teško ostvariv ipak bude moguć.
Istraživanje, analiza, iskustvo i računica Unije poslodavaca pokazuje da ima poslova na kojima je moguće i u našim uslovima zaraditi milione, istina ne dolara, već dinara, kaže Dragoljub Rajić.
“To je reciklaža,i sve djelatnosti koje su vezane sa tom malom reciklažnom industrijom. Zatim, tu dolazi proizvodnja energetski efikasnih i ekološki održivih materijala u građevinarstvu. Različite male metalske i stolarske radionice koje će usvojiti standarde za te materijale, jer Srbiju u septembru očekuje usvajanje zakona o energetskoj efikasnosti”, objašnjva Rajić.
Preduzetništvo, kao manir i praksa, kod nas ipak još nije uzelo maha, pokazuju podaci iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Oni stariji, koje je tranzicija ostavila bez posla, teže se snalaze u privatnom biznisu. Za mlađe, one od 25 do 35 godina, koji sada čekaju posao u prosjeku godinu ipo dana, profitabilne djelatnosti trebalo bi da budu izazov.
Perspektivu za razvoj u budućnosti prije svega ima djelatnost proizvodnje i reciklaže plastike, zato što se 65 odsto ove ambalaže uvozi. Zatim, proizvodnja potrošnih proizvoda u turizmu i ugostiteljstvu, kao što su kesice za šećer, male plastične kašike, podmetači, tacne. Oko 50 odsto tih proizvoda se danas uvozi.
Perionice za veš, kao i agencije za spremanje domaćinstava i čuvanje djece su takođe atraktivne kaže Srđan Adrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
“Možemo reći da su najtraženija zanimanja u oblasti informacioni tehnologija, stručnjaci za mreže i softvere, zatim inžinjeri elektro tehnike, inžinjeri građevinarstva, oblast projektovanja, operateri na CNC mašinama, ekonomisti oblast finansija, pekari, kuvari”, tvrdi Andrijanić.
Postoje i neki ekonomski preduslovi i pravila, koje je, uz svu privatnu preduzimljivost i domišljatost potrebno poštovati, da bi se uloženi rad i novac vratio kroz profit, navodi ekonomista Mahmut Bušatlija.
“Da bi se ostvario profit vi morate što manju investiciju da napravite po jedinici proizvoda i dugoročno gledano morate da imate stabilnost društveno ekonomskog prostora. Uvijek imate mogućnost nekih poljoprivrednih zahvata. To nije visoko akumulativna djelatnost i nemate veliko opterećenje, poresko gotovo nikakvo”, navodi Bušatlija.
Sirovinska baza i prerađivački kapaciteti poljoprivredi i proizvodnji hrane garantuju dobar poslovni rezultat. Ali i u toj, kao i u mnogim drugim oblastima, moramo imati ono što danas nemamo. Sertifikate po evropskim standardima, jer bez njih nije moguće, stav je stručnjaka, izaći na druga, osim na naše tržište, koje ipak ima ograničenja.
