BRISEL, Od početka krize evropski poreski rajevi su pod pritiskom. Direktiva o štednji i nemogućnost korišćenja bankarske tajne, prijedlozi su Evropske komisije za suzbijanje utaja poreza. Pregovori o poreskoj saradnji trebalo bi da počnu sa Švajcarskom.
Problem odliva kapitala i utaje poreza preko takozvanih “of šor” poreskih rajeva izbio je u prvi plan u vrijeme ekonomske krize.
Suočene sa ogromnim budžetskim deficitima, mnoge zemlje EU pokušavaju da zaštite svoje prihode. Istovremeno, novac koji zemlje u razvoju izgube preko nedopuštenih tokova kapitala sedam puta je veći od međunarodne pomoći koju dobijaju.
Broj poreskih rajeva u posljednjih 30-ak godina narastao je na preko 70, od onih na dalekim egzotičnim ostrvima, do nekih u srcu Evrope, kao što su Lihtenštajn ili Švajcarska.
Zajednička im je stroga tajnost bankovnih računa i niski ili nepostojeći porezi. Od početka krize, evropski poreski rajevi našli su se pod pritiskom.
“Zemlje članice razmatraju dva prijedloga važna za suzbijanje poreskih utaja. Direktiva o štednji treba da pruži zemljama uvid o tome gdje njihovi stanovnici ostvaruju kamate na štednju i tako prikupe odgovarajući porez. Drugi prijedlog predviđa da zemlje više ne mogu da koriste bankarsku tajnu kao izgovor za nepružanje informacija drugim zemljama”, rekla je Emer Trejnor iz Evropske komisije.
“U EU već postoji dobar sistem razmjene informacija, ali su neke zemlje izuzete iz njega. Belgija je sada prihvatila da uđe u sistem automatske razmjene informacija, ali Luksemburg i Austrija se i dalje protive jer njihov biznis vezan za garantovanje tajne”, kaže Marta Ruiz iz Eurodada.
Evropska komisija traži veću transparentnost, bolju razmjenu informacija i fer poresku konkurenciju od članica, ali i od susjeda. Pregovori o poreskoj saradnji treba da počnu sa Švajcarskom, i mjestima kao što su Andora, Monako ili San Marino.
Prije nego što se pozabavi poreskim rajevima na globalnom nivou, Evropa će očigledno morati da uvede red u sopstvenoj kući. Izbjegavanje poreza u vrijeme ekonomske i dužničke krize postaje goruće pitanje.
Odliv kapitala posebno teške posljedica ima na siromašne zemlje u razvoju.
“Procjene kažu da oko trilion evra odlazi sa Juga na Sjever, uglavnom preko poreskih rajeva, kroz nedopustene odlive kapitala. Riječ je većinom o korporativnoj poreskoj praksi. To je nekoliko puta veće od razvojne pomoći koje ove zemlje dobijaju”, rekla je Marta Ruiz.
Emer Trejnor kaže da je u vrijeme ekonomske krize, neodbranjivo za bilo koju zemlju da ima odredbe koje sprečavaju druge zemlje da dođu do prihoda koji im pripadaju, zbog štetnih poreskih mjera.
Pred samit u Torontu Angela Merkel i Nikola Sarkozi pozvali su G20 da energično nastavi borbu protiv poreskih rajeva, korupcije i pranja novca.RTS
