BEOGRAD, Pošta Srbije, da bi nastavila sa uspješnim poslovanjem i u narednom periodu, mora da razvija telekomunikacije, i mi na tome uveliko radimo. Poštanske usluge razvijaćemo preko optičkih kablova kroz Internet i televiziju, a vrlo brzo ćemo postati univerzalni šalter građana na kojem će moći da plaćaju robu i usluge, trguju akcijama, podižu dokumenta… Ovim riječima, generalni direktor Pošte Srbije Goran Ćirić najavljuje, za “Novosti”, planove “Pošte” i jubilej – 170 godina poštanskog saobraćaja u Srbiji.
– Mi smo javno preduzeće, i najvažnije nam je da zadržimo isti kvalitet usluga na čitavoj teritoriji Srbije, jer imamo odgovornost da u svako mesto, od Trgovišta i Peštera do Horgoša, odnesemo pismo. Naravno, dužnost nam je i da poslujemo pozitivno, kao što je to bilo prošle godine, kada smo ostvarili neto dobitak od 3,8 miliona dinara – kaže Ćirić.
* Tržište poštanskih usluga danas je liberalizovano?
– U Srbiji ima 17 operatera, ali mi se uspešno borimo sa njima. Mnogi su se pitali da li “Pošta” ima pravo da razvija telekomunikacije, a ja im odgovaram da mi moramo da razvijamo nove, integrisane usluge. Već imamo izuzetno uspešnu saradnju sa
EPS na implementaciji tzv. hibridne pošte.
* “Telekom” je ranije potpisao ugovor sa “Železnicama” o postavljanju optičkog kabla duž željezničkog koridora. Da li će “Pošta” potpisati novi ugovor, i da li imate, prema procjenama, tri-četiri miliona evra za razvoj optičke mreže?
– Interesi su nam jasni: “Železnice” nemaju sredstava u budžetu, ali imaju potrebu za ovakvom vrstom razvoja i poseduju koridor bez imovinsko-pravnih opterećenja, a mi imamo planirani budžet i potrebu da optičkim kablom povežemo glavne poštanske centre i izađemo na granice. Ako izgradimo svoju mrežu smanjićemo troškove, proširiti poslovanje i postati važan učesnik na tržištu. Mrežu ćemo sa “Železnicama” koristiti pola-pola.
* Da li građani u malim mjestima mogu da očekuju da će njihove pošte biti zatvorene pošto ne donose profit, jer se to dogodilo u Grčkoj kada je privatizovan grčki “Telekom”?
– U mnogim evropskim poštanskim upravama smanjuje se broj pošta. Ni u Srbiji svih 1.500 pošta nije profitabilno. Ali, nadam se da su svi primetili kako mi odgovaramo na problem kada imamo višak radnika i manjak posla – povećavamo obim posla. Uporno tražimo dodatne poslove koji će olakšati život građanima, jer u malim mestima mnogi poštu vide kao produženu ruku države. U poštama se već nude mnogi servisi, a u toku je centralizovanje baza podataka matičnih knjiga. Uostalom, radimo sa MUP na izdavanju dokumenata, sa Poreskom upravom, sa Agencijom za privredne registre, Republičkim geodetskim zavodom… Najavljen je i veliki posao u vezi s trgovinom hartijamama od vrednosti, i naši šalteri moraju da budu spremni za 5.100.000 građana koji imaju prava na besplatne akcije. Pošta polako postaje neka vrsta univerzalnog administrativnog kanala za sve građane.
Jeftiniji od banaka
* Kako objašnjavate podatak da ste u aprilu na šalterima imali 200.000 više novčanih transakcija, a tog mjeseca je “Telekom” građanima ukinuo popust za plaćanje računa u pošti?
– Jednostavno – svi su doznali da je plaćanje računa na šalterima pošta jeftinije nego u drugim bankama. Novosti