BUDIMPEŠTA, Nova kriza povjerenja koja je nakon otkrića o problemima Mađarske pogodila evrozonu nije naštetila samo toj zemlji, već je poskupjela kreditiranje svih država evrozone, posebno istočnoevropskih i Austrije.
Čak je i Francuska pretrpjela udar jer su CDS-ovi na francuske obveznice poskupjeli 15 odsto zbog nove krize. Iako je Francuska i dalje niskorizična zemlja, za “osiguranje” duga od 10 miliona evra sada se mora plaćati 102.000 evra godišnje, što je više od na primjer Velike Britanije, koja nije u evrozoni. Tako se i Njemačka, čiji se prinos na obveznice uzima kao referentan, od sada zadužuje skuplje od SAD.
Ipak, listu zemalja čiji su CDS-ovi najviše poskupjeli predvodi Austrija, a slijede je Mađarska i Slovenija. CDS-ovi na austrijski dug poskupjeli su 38,28 odsto i dostigli su 107 baznih bodova. Slovenački su 29,67 odsto skuplji i sada su na 400 bazna boda, a mađarski su uz rast od 22,24 odsto dostigli 99 bodova.
“Mađarska kriza” pogodila je i CDS-ove Rumunije (373 bb), Slovačke (110 bb) i Bugarske (336 bb) čije osiguranje duga je poskupjelo za više od 19 odsto, dok su švedski (43 bb) i belgijski (128 bb) CDS-ovi poskupjeli više od 16 odsto, prenose agencije.
Kriza se prvenstveno širi evrozonom i trgovinskim partnerima Mađarske, zbog čega zvanični u Budimpešti nastoje da smire situaciju. Mađarski ministar privrede Đerđ Matolči rekao je da će se ta zemlja držati cilja za održavanje budžetskog deficita ove godine na ispod 3,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), kako je dogovoreno sa međunarodnim povjeriocima, i smanjiće potrošnju kako bi ostvarila taj cilj.
On je rekao da je prošle sedmice bilo grešaka u komunikaciji, ali da je “očito da Mađarska nije Grčka”. Matolči je naveo da je krajem maja budžetski deficit njegove zemlje već dostigao 87 odsto ukupnog deficita predviđenog za ovu godinu, ali je obećao da će Vlada taj minus držati pod kontrolom.
Trenutno nema potrebe za paketom mjera štednje, a ni paket za fiskalnu stimulaciju sada nije jedna od opcija, tako da će nova vlada primijeniti akcioni plan, izjavio je mađarski ministar.
“Držaćemo se plana za deficit od 3,8 odsto BDP-a za ovu godinu jer su tako dogovorili Međunarodni monetarni fond, Evropska unija i mađarska vlada. Planiramo da smanjimo potrošnju, dok ćemo sa druge strane povećati prihode”, najavio je Matolči.
