BEOGRAD, Predsjednik Savjeta Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić ocijenio je danas da su protekli razgovori predstavnika Vlade Srbije i delegacije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu, bili “teški.”
“Mislim da su ti razgovori s jedne strane bili opterećeni i određenim činjenicama iz realne ekonomske situacije naše zemlje koje nisu u potpunosti u skladu sa očekivanjima koje je imao i MMF i naša strana krajem prošle godine”, rekao je Šoškić.
“Pre svega mislim na nivo budžetskih prihoda koji je bio nešto manji nego što je bilo planirano, na nivo oživljavanja ekonomske aktivnosti koji se možda nije desio u toj meri u kojoj smo očekivali i konačno na proces koji smo započeli, a to je racionalizacija javnog sektora u celini koji je, kao što znamo, jedan dosta kompleksan proces koji zahteva dosta vremena i gde u ovom prvom koraku rezultati verovatno nisu onakvi kakvi bismo želeli i mi i MMF”, precizirao je on.
Šoškić, koji je kandidat za novog guvernera, smatra da između između dvije strane ipak “postoji jedan vrlo visok nivo međusobnog razumevanja, saglasnosti po tome u kom pravcu treba reforme (u Srbiji) da se odvijaju.”
On je izrazio uvjerenje da od predstavnika MMF neće izostati neka vrsta povoljne ocjene toga šta Srbija čini u realizaciji dogovorenog programa sa tom međunarodnom finansijskom institucijom.
“Vidimo da postoji jedna vrsta fleksibilnosti na strani MMF-a koja je razumljiva jer nivo budžetskog deficita u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) koji Srbija ima u ovom trenutku, bez obzira što se pomera sa četiri na 4,8 odsto, je daleko ispod onog nivoa budžetskog deficita koje imaju neke razvijene zemlje”, ukazao je Šoškić.
“Svi upiru prstom u Grčku ali vrlo sličnu situaciju ima Španija, Portugal, Irska, Velika Britanija i druge zemlje, tako da u ovim recesionim uslovima kada je privredna aktivnost znatno niža od očekivane po pravilu uvek budžetski deficiti idu naviše u odnosu na BDP, jer se ne menja apsolutni iznos državnih davanja naniže, a smanjuje se ekonomska aktivnost”, objasnio je Šoškić, uz napomenu da se to dešava, po pravilu, u gotovo svim zemljama i u Evropi i u svijetu.
Na pitanje da li smatra da je za Srbiju sada primjerniji fiksni ili plivajući kurs dinara, Šoškić je odgovorio da “ukoliko poredimo ta dva režima deviznog kursa, jedan fiksni, drugi plivajući, mi smo de fakto u situaciji da biramo između dva nedovoljno dobra režima.”
“Fiksni devizni kurs na prvi pogled unosi stabilnost, omogućava ljudima da imaju veći stepen izvesnosti kada prave kalkulacije, transakcije itd. Međutim, ukoliko nemamo stopu inflacije na niskom nivou i jak izvoz onda ćete imati pre ili kasnije pritiske na značajniju promenu deviznog kursa, odnosno na devalvaciju dinara. U tom procesu, država vrlo često može da bude izložena vrlo velikim izdacima na račun deviznih rezervi u želji da odbrani taj unapred fiksiran devizni kurs”, ukazao je Šoškić.
On je dodao da su to, inače, trenuci “kada spekulanti sa deviznim kursom najviše zarađuju, a država koja brani devizni kurs najviše potencijalno gubi.”
“S druge strane, postoji režim valutnog kursa koji smo mi izabrali za koji verujem da je od ponuđenih rešenja najmanje loš za zemlju kakva je Srbija, gde još uvek nemate jak izvozni sektor”, kazao je Šoškić.
Mi još uvijek nismo, kako napominje Šoškić, dovoljno snizili inflaciju i evo tek ove godine počinjemo da inflatornu stopu svodimo na jednocifren nivo, kako bi se kretala ka granici stope inflacije zemalja sa kojima imamo najveći stepen trgovinske razmjene, a to su zemlje Evropske unije (EU).
Drugim riječima, dodao je on, “mi tek sada polako počinjemo da se približavamo tome, a ne smemo da zaboravimo da je prošle godine stopa inflacije u EU bila ipak znatno niža od one koju smo imali u Srbiji”.
On je naveo da se stopa inflacije u EU kretala na nivou oko jedan odsto godišnje, s tim što je u mnogim cijenama u mnogim zemljama zabilježen deflatorni talas.
U tim uslovima odgovarajuće korekcije na deviznom kursu omogućavaju, prema mišljenju Šoškića, Srbiji da bez nominalnih promjena plata i prihoda naniže obezbijedi rast izvozne konkurentnosti svoje privrede.
“Sprovođenjem naše važeće politike deviznog kursa smanjuje se opasnost od velikih lomova koje imamo sada u mnogim zemljama EU. gde je potrebno nominalno smanjivati plate i penzije. To kod nas nije slučaj”, zaključio je Šoškić. Tanjug