BEOGRAD, Jesmo najveći domaći proizvođač i izvoznik lijekova, ali kao što izreka kaže: ”Kada dođeš na vrh ne gledaj dole, nego potraži neki viši vrh”, imamo ambiciju da i dalje rastemo. Hoćemo da sačuvamo već osvojena tržišta i da izađemo na nova. Došli smo na nivo da možemo da izvozimo lijekove u bilo koju zemlju svijeta, prisutni smo na 22 tržišta i sigurno je da imamo još puno toga da dostignemo.
Iznoseći planove ”Hemofarma”, koji u subotu obilježava pola vijeka rada, a od 2006. godine posluje pod okriljem njemačke grupe ”Štada”, Miodrag Babić, predsjednik vršačkog koncerna, kaže da je ponosan što je izvoz za 100 miliona evra veći od uvoza.
* Koliko se danas uopšte isplati proizvoditi lijekove u Srbiji s obzirom na to da su cijene formirane prema kursu od oko 96, a evro je prešao 103 dinara?
– Ako poštujemo usvojenu metodologiju, sada bi trebalo korigovati cene lekova. Ali, Vlada je uvek mnogo spremnija da ”skine” cene, što se dogodilo u dva navrata kada je evro padao u odnosu na dinar, a mnogo je sporija kad dođe do rasta vrednosti evra. Mi kupujemo uglavnom za evre, nešto za dolare, a najmanje za dinare. Ne treba da se zavaravamo da kurs neće uticati na domaće cene.
* Da li ”zauzdane” cijene lijekova guraju u ambis i farmaceutsku industriju koja se dosad pokazala žilavijom od drugih?
– Veletrgovine i maloprodaje su nelikvidne, i to direktno ugrožava poslovanje svih proizvođača lekova. Uvoznici lekova su u nešto boljem položaju, jer mogu da kažu ”ne dam ti”, a mi plivamo između humanosti i odgovornosti, i tržišne ekonomije s druge strane. Naplata isporučenih lekova u roku koji je dostigao 300 dana stvarno dezavuiše sve naše napore i mi tome ne možemo da pariramo ma koliko bili racionalni.
* Kakvu reakciju Vlade očekujete?
– Trebalo bi naći što više drugih, finijih mehanizama za podršku izvoza i smanjenje uvoza, smanjenje spoljnotrgovinskog deficita koji je najozbiljnija opasnost za ovu zemlju i ekonomsku stabilnost. Kurs je jedan od načina, ali ne može biti jedini.
* Mislite li da nema dovoljno sluha za ovu granu, ili se, opet, socijalni mir čuva jeftinim lijekovima?
– Kroz ekonomiju obima, rad u tri, pa i četiri smene, i što veće snižavanje troškova, pokušavamo da pariramo nedaćama koje su nam nametnute, ali sve to, naravno, ima granice i mislim da naše zdravstvo ima sreće da ima ovako razvijenu farmaceutsku industriju. Oko 80 odsto pakovanja lekova dajemo upola vrednosti. Suštinski, gotovo 50 odsto novca za lekove troši se na uvozne, koji po broju pakovanja u prometu učestvuju sa 20 odsto. To jasno govori ko nosi težinu socijalne dimenzije koju predstavlja zdravstvo. To je domaća industrija.
* Šta mislite, da li ”Galeniku” treba prodati?
– U vreme krize, naravno, u najvećem broju grana i delatnosti nije preporučljivo prodavati. U slučaju ”Galenike” videlo se iz neobavezujućih ponuda koje su došle da to nije nivo onoga što bi Vlada želela da dobije za ”Galeniku”. To je samo dokaz da nije momenat za prodaju.
* Da li Klub ”Privrednik”, čiji ste član, može da pomogne da lakše izađemo iz ekonomske krize?
– Nisam siguran da mi možemo, pogotovo generalno, da pomognemo. Treba da pokušamo da se izdignemo iznad ličnih interesa, i da gledamo sa aspekta onog što najbolje poznajemo, a to je branša kojom se bavimo. Tu naša inicijativa, mišljenja ili podrška, pa možemo to zvati i pomoć, mogu biti najrealniji. Nije rešenje davati opšte savete. U suštini nam treba dijalog. Treba nam, naravno, i više odgovornosti za svaku reč koju izgovorimo. U ovoj zemlji nema puno pameti da bismo je rasipali i olako gubili ljude i njihove potencijale. Ja sam za sabornost, za okupljanje oko zajedničkih interesa.
Bolje kontroverzni biznismen, nego tajkun
* Kažete da privrednike ne treba generalno nazivati tajkunima, pa ima li tajkuna i među njima?
– Mislim da je taj izraz zloupotrebljen, on je u svom izvornom značenju pozitivan, a ovde se koristi pežorativno. Izraz kontroverzni biznismen je mnogo korektniji. Generalno, tako nazvati ljude nije fer, imamo i mi dušu, imamo porodice. Mi nismo napravili društvo ”Privrednik” da bismo se od nečeg štitili nego da bismo probali da usmerimo dobru energiju.
Svađe sa Dinkićem
* Da li ste u svađi sa Dinkićem jer niste htjeli u Ujedinjene regione Srbije?
– Mi nismo nikakva politička opcija, mi smo lokalno-regionalni, tako da je tu verovatno bilo malo više emocija. Ali, to je već prošlost. Ja potpredsednika Dinkića gledam kao vrlo ambicioznog i vrlo vrednog ministra i potpredsednika Vlade i mislim da su on i njegov resor za ekonomiju u ovoj krizi vrlo bitni. Novosti