SOFIJA, BEČ, Bugarska posjeduje sve dozvole za izgradnju druge nuklearke i već sutra može početi izgradnju, ali je sada izuzetno važno da se pronađu evropski investitori.
Bugarski ministar ekonomije, energetike i turizma Trajčko Trajkov naglasio je na okruglom stolu u Sofiji, koji je posvećen atomskoj energiji da nuklearna energetika ima budućnost u Bugarskoj.
“Očekuje se u 2030. godini da se pojave na tržištu reaktori četvrte generacije”, naglasio je on i dodao da je to dokaz, da će neki današnji nedostaci u atomskoj energetici biti otklonjeni u budućnosti.
Džordž Borovac, partner u “Pilsberi end Volf Tajs nuklear grup” (Pillsberry & Wolf Theiš Nuclear Group) izjavio je da 31 država u svojim nuklearkama sa 436 reaktora proizvodi 15 odsto ukupne električne energije u svijetu (372 gigavata -GW).
On je rekao da se trenutno gradi 48 nuklernih reaktora u 15 država ukupne jačine 42 GW.
“Više od 30 država razmišlja o novim nuklearnim programima i postoje planovi za izgradnju više od sto reaktora, i to najviše u Aziji”, dodao je Borovac.
U Kini se trenutno gradi 20 reaktora i ta zemlja namjerava da do 2020. godine učetvorostruči nuklearne potencijale, predočeno je na tom skupu.
“Južna Koreja gradi šest reaktora i planira da do 2016. u ekploataciju pusti osam reaktora i da postane globalni igrač u toj industriji”, naglasio je on.
Proširenje nuklearnih programa aktuelno je i u Rusiji, SAD i mnogim evropskim i drugim državama. Za SAD Borovac je rekao, da se očekuje do 2020. godine da bude pušteno četiri do osam novih reaktora.
Francuska gradi još dva rekatora, zemlje istočne Evrope žele proširenje nuklearnog programa, čak neke, koje nisu nuklearne, poput Poljske, vrše istraživanja, dodao je Borovac.
Bugarska posjeduje jednu nuklearnu centralu i sprema se da izgradi još jednu.
Nukelarka “Kozloduj” nalazi se na sjeveru zemlje, na Dunavu i sastoji se iz šest rekatora. Četiri od 440-kilovata su, međutim, zatvorena iz bezbjednosnosnih razloga, neposredno prije ulaska Bugarske u Evropsku Uniju. Peti i šesti rekator, jačine od po hiljadu kilovata, novije ruske proizvodnje, rade i dalje normalno.
Bugarska je zbog problema sa električnom energijom donijela odluku o izgradnji druge nuklearke “Belene”, čija je izgradnja povjerena ruskoj kompaniji “Atomstrojeksport”.
Gradnja, međutim, nije počela jer nije obezbjeđeno finansiranje. Rusi su ponudili kredit od dvije milijarde evra bez državnih garancija, koji bi trebalo da izmiri novi strateški investitor.
Bugarski premijer Borisov je poslije posjete Beogradu izjavio da je Srbija zainteresovana da do pet odsto učestvuje u izgradnji nuklearke “Belene”.
Prema proračunu, izgradnja druge nuklearke u Bugarskoj koštala bi skoro četiri milijarde evra, a imala bi dva reaktora od po 440 megavata.
Interesovanje za proširenje nuklearnog programa postoji zbog toga što je atomska energija visoko efiksana tehnologija sa malim količinama otpada. “Ako jedna centrala proizvodi 1000 megavata (MW) neophodno je 2.000 vagona uglja ili 10 supertankera nafte, a ako je gorivo prirodni uran – onda je neophodno 12 kubnih metara”, naglasio je Borovac. Tanjug
