BEOGRAD, Krediti u Srbiji teško da mogu da budu jeftiniji, izuzev možda dinarskih, kojih će u ponudi banaka biti sve više. Ono što zabrinjava jeste broj onih građana, ali i preduzeća koji kasne u otplati svojih dugovanja, kaže u razgovoru za „Blic“ Vladimir Čupić, predsjednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke“.
Prvi znak oporavka svjetske privrede biće rast Euribora i Libora, koji su bili na istorijskom minimumu. Evropska centralna banka i FED (Američke federalne rezerve) zbog krize morali su da kamatne stope drže na niskim vrijednostima, tako da je za očekivati da će u narednom periodu ove referentne kamatne stope sigurno početi da rastu. Direktna posljedica, kaže naš sagovornik, jeste poskupljenje svih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom, čija promjena zavisi od kretanja ove dve stope. U Srbiji to su uglavnom dugoročni stambeni krediti.
Da li će možda bankarske marže padati jer su rasle kada se Euribor smanjivao, pa da tako na neki način neutrališu taj rast?
– U slučaju da Euribor raste, nije realno da marže ostanu iste, već će sigurno one početi da padaju. Ali, ukupna cena kredita ne bi trebalo drastično da se menja i ostaće u istim okvirima.
Narodna banka objavila je podatak da je bankama „oslobođeno“ 21,3 milijardi dinara, zbog smanjivanja stope obavezne rezerve. Trend pada ima i referentna kamatna stopa Narodne banke. Možemo li se nadati jeftinijim dinarskim kreditima?
– Obaranje referentne kamatne stope sigurno da utiče da dinarski krediti budu jeftiniji, međutim i dalje je visok rizik plasmana, a koji je vezan za procenu loših kredita, a on utiče na cenu zajmova. U onoj meri u kojoj je taj procenat veći, i troškovi rizika da se krediti neće vraćati su veći. Kada je reč o smanjenju stope obavezne rezerve efekte možemo da očekujemo tek u trećem i četvrtom kvartalu 2011. godine.
Iako smo daleko po riziku u odnosu na region, zaduživanje u domaćoj valuti nije baš povoljno?
– Nije dobro što je trend rasta broja onih koji kasne sa otplatom. Po sadašnjim kalkulacijama deset do 12 odsto kredita koji se sada odobre u nekom budućem periodu neće biti vraćeno, a to poskupljuje zaduživanja.
Pa zato oni klijenti koji redovno vraćaju rate debelo plaćaju njihovu cijenu. Mora li baš tako?
– Ne. Zato dobrim klijentima i treba davati uslove koji su povoljniji od onih po kojima se zadužuju klijenti koji imaju problematičnu kreditnu istoriju, dok onima koji imaju lošu kreditnu istoriju ne treba uopšte davati kredite.
Postoje li crne liste klijenata?
– Ne, jer za tim nema potrebe. Imamo jedan od najboljih Kreditnih biroa u svetu, čiji su podaci do te mere ažurni i precizni da nam ne trebaju nikakve crne liste.
Ali, mnogi građani koji sada imaju lošu kreditnu istoriju došli su do tog stanja jer su ostali bez posla, a takvih je otkako je počela kriza u Srbiji više od 100.000. Ko se tome mogao nadati prije dvije godine?
– Slažem se s tim. Naravno, mi kao banka ne nastupamo tako da od nekog ko ostane bez posla zahtevamo da bezuslovno vrati kredit ili kredite. Uvek pokušavamo sa klijentom da se prvo dogovorimo, tako da izađemo u susret kod najtežih slučajeva, dajući period počeka od tri, šest meseci, kako bi premostili problem. Naročito ako se radi o stambenim kreditima.
Narodna banka je propisom omogućila da građani mogu više da opterete zarade ratom, odnosno da se više zadužuju. S obzirom na to da vlada opšta nelikvidnost, da li će „Hipo“ savjetovati građane da uzimaju još kredita?
– Odluka NBS banku ne obavezuje, ali daje mogućnost da se klijenti više zaduže. Naša politika je da ćemo sigurno iskoristiti tu mogućnost u onim slučajevima kada za to ima ekonomske logike, odnosno da klijent može redovno da otplaćuje svoje obaveze. Gledaćemo da se to odnosi na klijente koji imaju dobru kreditnu istoriju, koji sarađuju sa bankom. Njima bez straha možemo da povećamo limite, a da im ne ugrozimo bonitet.
Da li će ikada u ponudi biti i stambeni krediti u dinarima?
– Teško je reći. U ovom trenutku nijedna od banaka ne može da se upusti u odobravanje dinarskih stambenih kredita, jer ne možemo da predvidimo kolika će biti inflacija u narednih deceniju-dve. Istovremeno, ne postoje ni dugoročne hartije od vrednosti koje bi mogle da budu bazična referenca za dugoročnu cenu novca u budućnosti.
„Hipo“ ostaje u Srbiji
– Ne postoji dilema, „Hipo Alpe-Adrija banka“ ostaje u Srbiji, a srpsko tržište ocenjeno je kao ključno. Promena neće biti, optimista sam, a to bi trebalo da budu i naši klijenti – komentariše Vladimir Čupić po ko zna koji put pojedine natpise i najave da će ova banka napustiti region.
Inače, „Hipo Alpe-Adrija banka“ prošlu godinu završila je sa dobitkom prije oporezivanja od 19,5 miliona evra. Blic