LONDON, Odluka da se pomogne Grčkoj bila je ispravna, ali su sada potrebni dalji odlučni potezi da bi evrozona, pa i zajednička valuta, uopšte opstali, piše danas “Fajnenšel tajms”.
U redakcijskom komentaru odluke zemalja evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda /MMF/ da u posljednjem trenutku spasu grčku privredu list piše da je u danima prije odluke o tome da li intervenisati ili ne postalo jasno da će ishod dileme biti ujedno i odluka – da li spasti evrozonu, a samim tim i Evropsku uniju, od neminovnog raspada.
List ističe da je sada, prije svega, neophodan sistem za preventivno reagovanje u sličnim kriznim situacijama, bolja koordinacija fiskalne politike, i nova strategija upravljanja koja bi u narednom periodu “ispeglala” velike ekonomske i infrastrukturne razlike između zemalja evrozone, koje su i dovele do odugovlačenja i odlaganja odluke o pomoći Atini.
Na tim i takvim odlukama počiva ujedno i opredjeljenje evropskih vlada – da li će se Evropska unija dalje integrisati, ili potpuno dezintegrisati, navodi “Fajnenšel tajms”.
List piše i da je Angela Merkel, njemački kancelar, pred veoma teškim zadatkom – da njemačkom narodu, u kojem je dvije trećine stanovništva prema anketama bio decidirano protiv davanja bilo kakve finansijske pomoći Grčkoj, objasni zbog čega će se iz državnog budžeta izdvajati milijarde dolara za spasavanje ekonomije zemlje čiji su stanovništvo i vlada, bar iz njemačkog ugla gledanja, živjeli i trošili neracionalno.
Ministri finansija evrozone odobrili su paket pomoći Grčkoj u vrijednosti od 110 milijardi evra u naredne tri godine, od čega će 80 milijardi evra obezbijediti članice evrozone, a ostatak MMF.
Plan pomoći Atini, koji su prihvatili ministri finansija u Briselu, najveći je u novijoj istoriji za jednu zemlju koja se suočava sa finansijskim problemima.
U zamjenu za to grčka Vlada pristala je na oštre mjere štednje koje podrazumijevaju velike žrtve i odricanja Grka.
Grčka Vlada, EU i MMF postigli su u subotu dogovor o finansijskoj pomoći Atini, a pregovori su vođeni od 21. aprila.
Dug Grčke sada je premašio 300 milijardi evra.
Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantionu rekao je da planirane mjere štednje uključuju smanjenje budžetskog deficita za 30 milijardi evra u naredne tri godine, odnosno na manje od tri odsto do 2014. godine, zaposleni u javnom sektoru ostaće bez 13. i 14. plate, a socijalna davanja biće smanjena za pet odsto.
Mjere štednje takođe uključuju povećanje poreza na dodatu vrijednost /PDV/ sa 21 na 23 odsto, povećanje poreza od 10 odsto na gorivo i alkohol, kao i dalja smanjenja penzija i plata u javnom sektoru i penzija.
