BEOGRAD, Sve je više vlasnika preduzeća koji bi uzeli subvencionisani kredit, ali da, umjesto hipotekom na njihovu imovinu, vraćanje zajma garantuje država.
Predstavnici krupnog kapitala sve su glasniji u zahtjevima da im država pomogne u poslovanju. Umesto direktne finansijske pomoći, vlasnici preduzeća sada pristaju i na subvencionisane kredite, ali uz da država garantuje vraćanje tih kredita. Takav zahtjev obrazlažu činjenicom da zbog loših bilansa najugroženija preduzeća uopšte od banaka ne mogu da dobiju zajam.
Nenad Popović, vlasnika ABS holdinga kaže da je većina preduzeća u Srbiji nelikvidna i da nemaju šta više od imovine da založe, zbog čega ne mogu da ispune ulove za kredite koje subvencioniše država.
“Zato ove zajmove mora da odobrava Fond za razvoj, kako bi bili dostupni većem broju preduzeća, ali i da preko Garancijskog fonda garantuje za preduzeća koja uzimaju te zajmove. Srpskoj privredi je u ovoj godini potrebno milijardu do dve milijarde evra. Sredstva treba tražiti u inostranstvu, kroz zajmove i strateška partnerstva. Pri pozajmljivanju novca država treba da se drži principa da nijedan kredit nije skup ako se ulaže u privredu, a da nijedan zajam nije povoljan ako se koristi za potrošnju”, smatra Popović.
Država ipak treba da ima neke kriterijume kada garantuje kredite
Iako je novac privredi potreban, neki vlasnici kompanija ističu da bi krediti koje država garantuje morali da imaju neki ekonomski osnov.
Nikola Pavičić, prvi čovek „Sintelona” iz Bačke Palanke, ističe da se, čak iako bi država pristala da garantuje za zajmove preduzećima, ti krediti ne bi smjeli da se dijele bez ekonomskog osnova.
“Država bi u tom slučaju morala da se ponaša i kao banka i da se kao jemac pojavljuje samo u onim preduzećima za koje veruje da će vratiti zajam. Da ne rasipa sredstva tamo gde neće dati efekat. Jer, ako daje zajmove onima koji ih neće vratiti država tako uzima od onih koji rade da bi pomogla onima koji ne rade”, upozorava Pavičić.
Nemanja Popov, generalni direktor „Centroproizvoda”, takođe, smatra da se ne može očekivati da neko ko je bio neracionalan sa svojim parama pokaže racionalnost s državnim novcem.
“Zato ne mislim da je to dobra ideja. To je štetan predlog jer traži od svih nas, kao građana koji plaćamo porez, da preuzmemo odgovornost za tuđe neracionalnosti. Time bi se ostalim privrednicima praktično poručilo da mogu da naprave grešku i prezaduže se jer će neko drugi to da plati. Verujem da bi pojedini vlasnici preduzeća i pristali, da u slučaju da ne mogu da vrate zajam država preuzme udeo u firmi, ali bi to samo dodatno zakomplikovalo problem. Šta bi onda država s tim”, pita se naš sagovornik.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović se pita da li subvencionisani krediti za likvidnost imaju za cilj da pomognu najbogatijima ili da zaštite i pomognu zaposlene koji rade u njihovim firmama. “Ako je namera države da pomogne radnicima zašto onda direktno ne subvencioniše njih. Jer, na ovaj način se pomažu oni koji su se prezadužili, ne žele ništa da prodaju da dugove vrate, a pritom se hvale kako će investirati u nove pogone. Od njihovog profita kad su ga sticali nismo videli neku vajdu, ne znam zašto bi sad, kao poreski obveznici, učestvovali u vraćanju njihovih dugova”, upozorava profesorka Popović. Politika