BRISEL, Preplašene teškim posljedicama finansijske i ekonomske krize, mnoge članice Evropske unije ubrzale su aktivnosti za usvajanje evra, nadajući se da bi im zajednička evropska valuta u slučaju još većih problema obezbijedila veću podršku članica Unije.
Njihovi napori posebno su izraženi nakon što je Grčka upala u veliku dužničku krizu, a njeno spasavanje najavila EU.
Na putu ka evru najbrže napreduje Estonija, koja je već donijela Nacrt zakona o uvođenju zajedničke evropske valute. Taj dokument reguliše uslove prelaska zemlje na evro, propisuje zamjenu estonskih kruna za evro i uvodi u postojeće zakone izmjene neophodne za predstojeći proces. Vlada ove pribaltičke države je još u martu 2009. donijela odluku da uvede evro najkasnije 1. januara 2011. godine. Početkom decembra prošle godine estonski parlament je usvojio državni budžet za 2010. godinu sa deficitom od 5,2 milijarde kruna, odnosno nešto više od 330 miliona evra, što je ispod granice od tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje. Budžetski deficit je upravo jedan od ključnih uslova za ulazak zemlje u evrozonu.
Ukoliko se situacija bude odvijala u skladu s očekivanjima vlasti Estonije, u prve dvije sedmice januara 2011. godine evro i kruna će biti paralelno u opticaju u svim prodavnicama i uslužnim djelatnostima. Poslije tog roka evro će postati jedino sredstvo plaćanja u Estoniji, a sredstva u krunama na bankarskim računima će automatski biti zamijenjena evrima po važećem kursu.
Evropska unija, međutim, još nije odobrila ulazak Estonije u evrozonu, iako je bivši evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Hoakin Almunija u novembru prošle godine tu zemlju naveo kao glavnog pretendenta za priključenje valutnoj uniji. Da bi evro mogao da bude uveden u ovoj pribaltičkoj zemlji 2011. godine Brisel bi morao da donese odluku o tome u narednih nekoliko mjeseci, prenose agencije.
U aktivnostima za uvođenje evra odmakao je i estonski susjed Letonija, čija je Vlada kao rok za prihvatanje jedinstvene evropske valute odredila 1. januar 2014. godine. Za razliku od estonske, letonska vlada je odredila da će dva mjeseca poslije uvođenja zajedničke evropske valute u opticaju biti paralelno nacionalni lat i evro. Najveći letonski problem jeste visok javni dug, koji iznosi oko 90 odsto BDP-a. Vlasti u Rigi ohrabrila je prognoza Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da će državni dug Letonije u sljedećoj godini pasti na 70 odsto BDP-a. Prošle godine BDP Letonije je smanjen za 18 procenata, ali nezaposlenost je dostigla maksimalni nivo u EU od 22 odsto. Letonija je zbog toga bila prinuđena da se obrati MMF-u, zatraživši podršku od 7,5 milijardi evra. Letonija se obavezala da budžetski deficit održi u granicama do pet odsto u 2010. i tri odsto u 2011. godini. Preduzimajući niz mjera štednje Vlada Letonije je prošle godine uspjela da smanji budžetski deficit sa 13 na 7,1 odsto BDP-a.
Guverner letonske Narodne banke Ilmars Rimševič je izjavio da će zemlja, u slučaju da ne uvede evro do 2014. godine, novu šansu imati tek za tri do četiri godine.
Od ostalih zemalja koje su trenutno van evropske monetarne unije najviše šansi za ulazak u evrozonu imaju Poljska i Češka. Češki premijer Vaclav Klaus je, međutim, prilično hladan prema toj ideji i zagovornik je ostanka krune. Klaus smatra da je Češka lakše izašla na kraj sa globalnom ekonomskom krizom upravo zato što nema evro i kao najraniji mogući rok kada bi mogla da uđe u evrozonu naveo je 2017. godinu. Češki premijer je, ipak, priznao neke prednosti evra, kao što je doprinos ekonomskoj stabilnosti i smanjenju inflacije, ali je upozorio da je usporen privredni rast u zemljama koje su prešle na evro. Sa druge strane, češki ministar finansija Eduard Janota ističe da će Češka možda moći da uvede evro 2015. godine ako ispuni zahtjeve EU, prije svega da smanji budžetski deficit ispod propisane granice od tri odsto BDP-a.
U evrozoni je trenutno 16 zemalja, a posljednja se valutnoj alijansi priključila Slovačka, koja je prihvatila evro 1. januara 2009. godine.
Najvažniji uslovi za uvođenje evra
3% – maksimalni budžetski deficit u odnosu na BDP
60% – maksimalni javni dug u odnosu na BDP
1,5% – maksimalna inflacija u odnos na prosjek u tri zemlje s najnižom inflacijom
– stabilnost nacionalne valute i kamatnih stopa
Uslovi laki samo na papiru
Uslovi za ulazak neke zemlje u evropsku monetarnu uniju odnose se na stopu inflacije, budžetski deficit, javni dug, te stabilnost njene nacionalne valute i kamata.
Kriterijumi u principu nisu oštri, ali se u praksi ispostavilo da kandidati za ulazak u evrozonu imaju težak zadatak. Tako je 15 članica EU 1996. godine ispunjavalo 50 odsto kriterijuma, 1997. oko 75 odsto, a 1998. godine oko 83 odsto. Od 1996. do 1998. godine samo je Luksemburg ispunjavao sva četiri kriterijuma.
Prestupnike treba izbaciti
Njemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da bi 16 članica evrozone trebalo da razmotri mogućnost izbacivanja zemlje koja krši zajednička fiskalna pravila iz tog bloka.
Ta opcija bi, prema njenim riječima, trebalo da bude posljednje sredstvo, navodeći da se zemlje evrozone trenutno suočavaju s najvećim izazovom do sada u pogledu problema Grčke sa dugovima.
“Nijedna zemlja ne bi trebalo da bude prepuštena sama sebi, ali podrška Grčkoj nije pravi odgovor, već gašenje požara. Problem treba sasjeći u korijenu”, kazala je njemačka kancelarka.
