BEOGRAD, Kako država misli da pomogne privatnom sektoru kad i dalje podržava ambijent u kojem banke nemaju interes i da finansiraju privredu? Iako su prinosi na državne hartije upola manji u odnosu na godinu ranije, ovaj “siguran posao” i dalje odvlači banke od sve rizičnog pozajmljivanja privredi, tvrde sagovornici “Novca”. Problem je veći ako se zna da banke nisu bez posla, imajući u vidu da krediti koje pozajme državi mjesečno rastu za više od tri milijarde dinara.
Nesporno je da banke “plivaju u novcu”, ali i da ih okruženje nesumnjivo upućuje na to da najradije posluju s državom. I to u vrijeme kada privreda vapi za novcem i kada svaki drugi kredit koristi za plaćanje poreskih dažbina. (Tek svaki četvrti zajam služi za investicije, a svaki peti za kupovinu sirovina).
Ukupni krediti državi, prema najnovijim podacima sa kraja januara, dostigli su 122 milijarde dinara. To je za mjesec dana rast od blizu tri milijarde dinara. Za godinu dana skok je iznosio fantastičnih šest puta, dok su istovremeno, banke privredi plasirale zajmova tek za 17 odsto više!
Problem je veći imajući u vidu ocjene Narodne banke Srbije da će u ovoj godini krediti banaka “malo, odnosno neznatno rasti”. Zbog globalne krize mnogo se ne treba uzdati ni u prekogranične, povoljne kredite (cross border), koji će u najboljem slučaju ostati na nivou od prethodne godine, tvrde u NBS. Ovi krediti, inače, već su u padu, i to za 620 miliona evra u 2009. godini (na 10,8 milijardi evra).
Prema istraživanju Unije poslodavaca Srbije, banke u prosjeku odobre tek svaki treći zahtjev privrede za kredit. “Od početka godine restriktivnost je još izraženija. Ne vidi se drastičan rast docnje u otplati kredita, ali se zna da svaka druga zadužena firma ima mučne razgovore sa bankarima”, tvrde u Uniji.
Opšta je ocjena, dakle, da je kreditiranje privrede rizično jer preduzeća imaju slabije performanse, manje prihode, a mnoga su zabilježila gubitak na osnovu kursnih razlika. Drugo, cilj pojedinih poslovnih banaka jeste da zadrže postojeći nivo izloženosti prema Srbiji, što znači da im centrale dozvoljavaju da kupuju državne hartije, ali i da imaju smanjeni kapacitet za plasiranje privredi.
Banke, naime, kupujući državne hartije imaju relativno siguran plasman uz kamatu od 9,5 odsto, iako nema bankara koji neće reći da mu je primarni cilj da “prati” svoje klijente. Zboga toga banke u repo hartijama NBS imaju 145 milijardi dinara, a u trezorskim zapisima stotinak milijardi dinara. Ukupno, dakle, blizu 250 milijardi dinara. Tek tri i po puta više banke su plasirale kredita cjelokupnoj privredi Srbije koja broji više od 320.000 privrednih subjekata.
Kako su nam potvrdili u Upravi za Trezor, banke, uglavnom velike, upravo su i najveći kupci državnih zapisa, u prosjeku oko 80 odsto svake emisije. Sredinom ove nedelje, recimo, na aukciji godišnjih zapisa od dvije milijarde dinara banke su kupile 99 odsto emisije.
“Pošto se ne očekuje znatnije smanjenje premije rizika na kredite privredi i stanovništvu, banke će verovatno nastaviti da plasiraju značajna sredstva u sigurne hartije od vrednosti”, kažu u Narodnoj banci Srbije.
Rade Pribićević iz “Dunav hrana grupe” ističe da banke imaju višak novca, ali da strahuju da kreditiraju prezaduženu privredu, i da rado posluju sa državom. “Država bi trebalo da bude posrednik između finansijskog i realnog sektora, bilo kroz Garancijski fond kojim bi podržala projekte ili na drugi način. Subvencionisani krediti su bili dobra mera, ali u prošloj godini sa kamatom od tri odsto. Danas su ovi krediti, sa kamatom od 4,5 odsto, skupi. Čak se u razvijenijim zemljama i ne uzimaju kao subvencionisani nego kao skuplji zajmovi”, kaže Pribićević za “Novac”.
Na pitanje na kojoj osnovi se može očekivati veća restriktivnost banaka, Vladimir Krulj profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, na prvo mjesto stavlja krizu likvidnosti. “Balon nelikvidnosti je značajno premašio sto milijardi dinara, a više od 50.000 firmi je u blokadi. Osnov je i veoma visok dug kompanija prema inostranstvu, te kašnjenje u otplati kredita, visoka cena kapitala na finansijskom tržištu i nestabilan kurs”, kaže Krulj za “Novac”.
Ekonomista i savjetnik Centralne banke Crne Gore Nikola Fabris, kaže da je u krizi logično da se banke okreću manje rizičnim klijentima. “Za razliku od preduzeća, država ne može da bankrotira. Po ekonomskoj teoriji, međutim, država lošije gazduje sredstvima, nego privatni sektor, tako da efekti mogu biti niža stopa investicija i veća nelikvidnost”, kaže Fabris za “Novac”.
Naš sagovornik očekuje dalji pad kreditne podrške privredi. “Sa jedne strane, preduzeća će imati sve više problema i biće manje sposobna za dobijanje kredita. Drugo, u narednom periodu, očekuje se i smanjena izloženost banaka u Srbiji, povodom relaksacije Bečke inicijative. Tako će ulaganje u državne hartije biti atraktivno, sve dok je i krize”, kaže Fabris.
Nesporno je da bi banke željele da više zarađuju i da finansiraju privredu. U ovoj kriznoj godini za tako nešto potrebno je, međutim, obezbijediti i adekvatno okruženje. Naši sagovornici u “Hipo banci”, “Banci Intezi, “Prokredit banci” i OTP banci slažu se da priča sa lošim plasmanima nije završena. Ocjena je da banke jesu zainteresovane da normalno rade u Srbiji, ali je preduslov dovoljan broj kreditno sposobnih firmi. Ključno je riješiti problem naplate potraživanja kod malih i srednjih preduzeća prvenstveno od velikih sistema i državnih firmi.
Imajući u vidu da se o ovom pitanju samo priča, i to još od početka krize, sva je prilika da će još neko vrijeme srpski preduzetnici biti na mukama kako da nađu banku koja će finansirati njihove projekte. Dok ne prođe kriza, refinansiranje, odnosno krediti za otplatu ranijih zajmova, biće, dakle, najčešći, često i isključivi vid “podrške” domaćih banaka. Blic
