BEOGRAD, Nije neprihvatljiv prijedlog da dođe do spajanja „Južnog toka” i „Nabuka”, ali bi to u velikoj mjeri produžilo rok za početak gradnje ruskog projekta.
Prijedlog Paola Skaronija, izvršnog direktora italijanske energetske kompanije „Eni” koja zajedno s „Gaspromom” radi na projektu gradnje gasovoda „Južni tok”, da dođe do spajanja pojedinih dionica „Južni tok” i „Nabuka”, nije neprihvatljiv, ali bi to značilo da se pregovori o gradnji „Južnog toka” vraćaju na početak, kaže Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.
“Ta ideja nije nova, niti bi ova dva gasovoda i da počnu odmah da se grade bila konkurentna jedan drugom, jer je Evropi potreban gas koji bi se povlačio iz centralne Azije. Razlika je jedino što je gradnja „Južnog toka” gotovo sasvim izvesna, što se za „Nabuko” u ovom času ne može reći”, kaže Bajatović.
Da bi do spajanja na mjestima njihovog ukrštanja došlo, uz ocjenu da bi to bilo od koristi za oba projekta, to znači da bi se potencijalna maršruta „Južnog toka”, morala da se koriguju i prave novi planovi, kaže Bajatović, dodajući da je za takvu odluku prije svega potrebna saglasnost svih zemalja preko kojih „Južni tok” treba da prođe.
„Srbijagas” ne učestvuje u pregovorima o povezivanju dva gasovoda, ističe on i dodaje da je izvjesno da Rusija nema mnogo vremena da krene u gradnju „Južnog toka”, a nove odluke o povezivanju s „Nabukom” bi taj rok prolongirale.
Skaroni, međutim, smatra da bi se takvim spajanjem smanjila visina investicija i operativnih troškova, uz istovremeno povećanje prihoda od gasovoda, ukazujući da svaki od dva projekta ima svoje prednosti i nedostatke.
Ranije se spekulisalo da bi Nabuko jednim krakom mogao da okrzne i Srbiju, što bi „Srbijagas” prihvatio kao dobrodošlicu. Međutim, činjenica je da „Nabuko” nikad nije zvanično ponuđen Srbiji čak ni da je „okrzne”, već je Srbija bila ta koja je pokušavala u više navrata da razgovora o ovoj temi, ali bezuspješno.
Italijanski „Eni” i ruski „Gasprom” inače na paritetnim principima realizuju „Južni tok” i planiraju da ovaj plinovod izgrade do 2013. godine. Gasovod će biti postavljen po dnu Crnog mora, a ukoliko spajanja dvije trese ne bilo, on bi išao od Rusije do Bugarske, gdje će se granati u dva pravca – preko Grčke i Jonskog mora na jug Italije i preko Srbije i Mađarske u skladište u Austriji. Cilj oba kraka je Evropska unija.
„Nabukom” upravlja konzorcijum evropskih kompanija – austrijski OMV, bugarski „Bulgargas”, turski „Botas”, njemački RWE, mađarski MOL i rumunski „Transgas”. Taj gasovod namjenjen je smanjenju zavisnosti Evrope od ruskog gasa.
Perspektive za realizaciju projekta najviše zavise od toga da li će Evropska unija uspjeti da postigne strateški sporazum o isporukama gasa sa Turkmenistanom na 30 godina. Azerbejdžan nema dovoljno gasa za podmirivanje kapaciteta gasovoda, a saradnja sa Iranom je malo vjerovatna zbog međunarodnih sankcija. Planirano je da kapacitet „Južnog toka” bude oko 63, a „Nabuka” upola manje, oko 31 milijarde, kubika gasa.
Austrijski kompanija OMV odbacila je, međutim, juče spekulacije o navodnim pregovorima o povezivanju evropskog gasovoda „Nabuko” i ruskog projekta „Južni tok”. Prognoze su pokazale da će konačna cijena „Južnog toka” biti veća od prvobitno očekivanih, a analitičari, pored toga, nisu sigurni da li će suficit gasa na tržištu do 2015. godine i slab privredni rast omogućiti postojanje oba gasovoda.
Evropski komesar za energetiku Ginter Etering, kako prenose mediji, kaže da je Evropskoj uniji gas potreban te da ima prostora za puno projekata. „Nabuko” će obezbjeđivati svega pet odsto potrebnih količina gasa. Na kraće staze ti projekti konkurišu jedan drugom, ali dugoročno ima prostora za mnogo investicija na liniji istok-zapad, rekao je Etering. Politika
