RIM, Italija je opterećena zapanjujuće velikim dugom, nikakvim realnim izgledom za rast svoje privrede, i vođom utonulim u skandale, pa se postavlja pitanje da li će je zadesiti ista sudbina kao i Grčku.
Italijani se izgleda ne brinu previše – imaju visok nivo štednje, turizam, slavne robne marke i naviku da se provuku.
Ipak, ta zemlja se našla u centru pažnje svjetskih evroskeptika, jer je javni dug od 115 odsto bruto domaćeg proizvoda na nivou grčkog.
Italijanska privreda, koja ima godišnji učinak od 1.200 milijardi dolara, umanjila se prošle godine za 5 odsto, što je među najvećim padovima u evrozoni, a očekuje se da će ove godine jedva nešto porasti.
Ipak, italijanski zvaničnici i ekonomisti tvrde da je njihova zemlja otporna na dužničku krizu zato što ima visoku štednju stanovništva, veliko iskustvo u suočavanju sa deficitima i izvrsno fiskalno rukovodstvo.
Agencija za kreditno ocjenjivanje Fič (Fitch) smatra da je italijanski rejting AA stabilan, što znači da iako Italija dijeli sličnosti sa Grčkom – korupciju, dug i spor rast, njeni troškovi pozajmljivanja nisu tako visoki.
Italijanski dugovi su dugoročniji, a razlika između kamata na pozajmice u odnosu na referentnu, koju plaća Njemačka, manja je nego za Grke.
Ali, italijanski mir bi mogao da bude uskoro pomućen. Kičmu privrede čine mala i srednja preduzeća – 99,6 odsto svih registrovanih kompanija – što je jedinstveno u razvijenom svijetu.
Njihov broj je 4,48 miliona u odnosu na samo 3.600 velikih firmi, odnosno onih sa više od 250 zaposlenih. A veliki broj malih i srednih preduzeća doživio je pad porudžbina od do 50 procenata tokom prošle godine.
Poslije portugalskih, italijanski radnici zarađuju najmanje u zapadnoj Evropi – u prosjeku 14.700 evra (21.000 dolara) godišnje, navodi OECD.
Italijanski radnik prima 44 odsto manje nego britanski, 32 procenta manje nego irski, 28 odsto manje nego njemački i 19 procenata manje nego – grčki. Biznis novine
