RIM, BERLIN, Mnoge evropske zemlje razmatraju mjere štednje kako bi smanjile dugove, koji su se u jeku ekonomske krize popeli na rekordne iznose, i izbjegli sudbinu Grčke.
Te aktivnosti dobile su na snazi i obimu nakon što je Grčka zapala u najveću dužničku krizu u posljednjih nekoliko decenija i unijela nemir među zemljama čija je valuta evro, koje strahuju da bi grčka kriza mogla ugroziti zajedničku valutu i imati domino efekat. Dok je Grčka, zahvaljujući signalima EU da neće dozvoliti njen bankrot, makar privremeno predahnula, najveća nepoznanica je koja će se zemlja sljedeća suočiti s istom krizom. Hronično “kratkih rukava”, Italija je opterećena zapanjujuće velikim dugom, nikakvim realnim izgledom za rast svoje privrede i vođom utonulim u skandale.
Italija se s razlogom našla u centru pažnje skeptika, jer je njen javni dug od 114 procenata bruto društvenog proizvoda (BDP) dva procenta iznad grčkog. Italijanska privreda sa godišnjim učinkom od 1,2 biliona dolara smanjila je aktivnosti tokom 2009. godine za pet odsto. To je bio jedan od najvećih padova u evrozoni, a za ovu godinu se očekuje da će jedva ostvariti minimalni rast. Italijanski zvaničnici tvrde da je njihova zemlja otporna na dužničku krizu zato što ima visoku štednju stanovništva, veliko iskustvo u suočavanju sa deficitima i izvrsno fiskalno rukovodstvo. Finansijska tržišta, koja su se proteklih mjesci tako surovo obračunavala sa Grčkom, izgleda, zasad, prihvataju te ocjene. Globalna agencija za kreditne rejtinge “Fitch” ocjenjuje da je italijanski rejting AA stabilan. Mada Italija ima niz sličnosti sa Grčkom – korupciju, dug i spor privredni rast – njeni troškovi pozajmljivanja nisu tako visoki, a dugovi su dugoročniji.
Trenutni italijanski mir bi, upozoravaju ekonomisti, mogao da bude uskoro pomućen. Kičmu privrede čine mala i srednja preduzeća na koja otpada 99,6 odsto svih registrovanih firmi, što je jedinstveno u razvijenom svijetu. Njihov broj je 4,48 miliona u odnosu na samo 3.600 velikih firmi, odnosno onih sa više od 250 zaposlenih. Problem je što je veliki broj malih i srednjih preduzeća doživio drastičan pad porudžbina tokom prošle godine, pa italijanski radnici, poslije portugalskih, zarađuju najmanje u zapadnoj Evropi – u prosjeku 14.700 evra godišnje, prenose agencije.
Iako je Poljska bila jedina zemlja u EU koja je krizu prebrodila bez recesije, situacija u toj zemlji, zbog rasta duga, nije ružičasta. Kako bi se zemlja izborila s tim najveći poljski savez poslodavaca predložio je Vladi kontroverzni recept za smanjenje deficita državnog budžeta i javnih finansija – manje penzije. Privrednici predlažu da se u propise koji predviđaju valorizaciju penzija i usklađivanje s rastom plata doda klauzula koja bi Vladi omogućila da u slučaju alarmantnog budžetskog duga i javnih finansija penzije ne valorizuje ili čak nominalno smanji. Prosječna penzija u Poljskoj prošle godine iznosila je 375 evra, odnosno oko 50 odsto prosječne plate.
Poljska je među zemljama EU u sredini liste po deficitu javnih finansija, koji je, prema podacima Evropske komisije, prošle godine iznosio 51,8 odsto BDP-a. Poslije Mađarske, čiji je deficit javnih finansija dostigao prošle godine 79,1 odsto BDP-a, poljski javni dug je drugi po veličini među novim postkomunističkim članicama EU. Kriterijum za ulazak u evrozonu predviđa da dug javnih finansija ne smije da pređe 60 odsto BDP-a.
Međunarodni monetarni fond nedavno je upozorio da je plan poljske vlade za konsolidaciju javnih finansija suviše ambiciozan i teško ostvarljiv, te je predvidio da on 2014. godine može da dostigne 62 odsto BDP-a.
“Naša budućnost zavisi od sreće. Ako u svijetu krene oživljavanje privrede, naš dug u odnosu na BDP će se smanjivati. Ako ne oživi potražnja, možemo da imamo probleme”, kazao je ekonomista Pjotr Bjelski.
Veliku štednju najavila je i njemačka kancelarka Angela Merkel, koja je suočena s kritikama da nije izrekla ni riječ o tome kako Vlada namjerava da se oslobodi velikog bremena dugova. Kritičari podsjećaju da nijedna njemačka vlada nije uzela toliko novih kredita kao aktuelna – čak 80 milijardi evra.
“Konsolidacija budžeta, privredni rast i zapošljavanje su osnovni zadaci. Jedino kancelarka nije ništa rekla o tome kako ostvariti te ciljeve”, kažu njemački ekonomisti.
Među evropskim top dužnicima su i Španija, Irska i Portugal, koji je najavio oživljavanje privatizacije kako bi se izborio sa državnim dugovima.
Česi štede više nego u jeku krize
Česi prošle godine u jeku globalne ekonomske krize nisu štedjeli, a sada kada privreda izlazi iz recesije, čak 66 odsto stanovnika se sprema da smanji izdatke porodičnog budžeta za razliku od prošlogodišnjih 43 procenta, pokazalo je istraživanje agencije “Ipsos Tambor”.
Trećina anketiranih sprema se da odloži za bolja vremena veće izdatke, a samo 12 odsto živjeće i trošiće kao do sada. Čak 82 odsto Čeha tvrdi da je na svojoj koži osjetilo krizu, dok je u martu prošle godine to priznalo svega 36 odsto. Raste i strah od nezaposlenosti, pa se sada 55 odsto Čeha plaši da bi mogli da izgube posao.