ISTOČNO SARAJEVO, Pad evra na međunarodnom tržištu valuta odražava se na eksterni sektor ekonomije BiH, prije svega na spoljni dug, ima nešto blaži uticaj na devizne rezerve, ali može da pruži i neke pogodnosti izvoznicima u BiH, izjavio je Srni profesor na Ekonomskom fakultetu u Istočnom Sarajevu Ljubiša Vladušić.
“Devizne rezerve BiH trenutno iznose 5,9 milijardi KM, a na kraju prošle godine iznosile su 6,2 milijarde KM, što znači da su za 10 sedmica opale za oko 300 miliona KM”, istakao je Vladušić, koji je bio viceguverner Centralne banke BiH.
Prema njegovim riječima, klizanje evra može imati potencijalni uticaj na visinu deviznih rezervi BiH, jer će u ovakoj situaciji uvoznici putem banaka kupovati ovu valutu, što može uzrokovati smanjenje rezervi, ali ne može ugroziti aranžman valutnog odbora u kojem Centralna banka BiH radi od svog osnivanja, jer je monetarna pasiva stoprocentno pokrivena.
Vladušić je naveo da je spoljni dug BiH na kraju prošle godine iznosio 5,2 milijarde KM, od čega je 45 odsto duga nominovano u evrima, 12 odsto u američkoim dolarima, a dug nominovan u specijalnim pravima vučenja Međunarodnog monetarnog fonda /MMF/ iznosio je 34 odsto od ukupnog duga BiH.
“S obzirom da specijalna prava vučenja predstavljaju obračunsku jedinicu MMF-a zasnovanu na korpi valuta u kojoj sa 44 odsto učestvuje američki dolar, sa po 11 odsto japanski jen i britanska funta, a evro sa 34 odsto, to je struktura izloženosti spoljnog duga preomjenama vrijednosti kursa KM nešto drugačija”, rekao je Vladušić.
On je objasnio da gotovo 26,7 odsto spoljnog duga BiH izloženo riziku promjene kursa dolara prema evru, a izloženost riziku promjene kursa ostalih stranih valuta je nešto niža od 16,6 odsto, što znači da je oko 43,3 odsto spoljnog duga BiH izloženo riziku promjene kursa evra prema ostalim ključnim svjetskim valutama.
Prema njegovim riječima, pad evra prema dolaru za deset odsto uticaće na spoljni dug BiH, koji bi u aprilu mogao porasti za 140 miliona KM u odnosu na kraj 2009. godine, a za dodatnih 40 do 50 miliona KM zbog pada kursa evra u odnosu na ostale valute.
“Dugoročno posmatrano, evro bi mogao da oslabi za 18 odsto u odnosu na dolar, odnosno devet odsto u odnosu na ostale ključne valute, pa bi vrijednost spoljnog duga BiH zbog toga mogla da poraste za 300 do 320 miliona KM, u odnosu na nivo krajem 2009. godine”, smatra Vladušić.
On je istakao da će, prema istraživanju nezavisne finansijske istraživačke kuće “ECR”, odnos evra i dolara do sredine ove godine pasti na nivo 1,2, s tim da taj pad neće biti u kontinuitetu, već presjecan periodima kratkotrajnog oporavka evra.
“Očekivanja u kretanja kursa evra prema dolaru u narednih par mjeseci su takva da, zbog sve povoljnijih podataka o makroekonomskim kretanjima u SAD i kontinuirane zabrinutosti oko ekonomskih kretanja u Evropi, odnos evro/dolar pada prema nivou 1,3”, pojasnio je Vladušić.
On dodaje da se nakon toga, očekuje kratkotrajni oporavak evra za oko 10 odsto, čim se, i ako se ispostavi da oporavak ekonomije SAD nije tako značajan kako to trenutno izgleda, i ukoliko Evropa bude postepeno razrješavala svoje ekonomske probleme.
Vladušić navodi da pad evra na međunarodnim tržištima valuta podstaknut je zabrinutošću zbog mogućnosti izbijanja dužničke krize u Evropi, nakon problema s visokim budžetskim deficitom i spoljnim dugom Grčke i sličnih poteškoća sa kojima su se suočile Španija i Portugalija.
Prema njegovim riječima, pojedini evropski analitičari konstatovali su kako je zbog tih problema u opasnost dovedena cijela evrozona, a drugi smatraju da se klizanje evra može posmatrati u kontekstu odbrane EU od konkurentnosti američke privrede, odnosno da evropska zajednica država svjesno ide na deprecijaciju svoje valute.
On je rekao Srni da Evropska centralna banka provodi jedinstvenu monetarnu politiku u svim zemljama EMU, međutim, svaka od država evro zone vodi svoju fiskalnu politiku, što znači da je fiskalna politika u EMU nekonzistentna.Srna
