BEOGRAD, Kako će u budućnosti 1,8 miliona radnika izdržavati više od 730.000 nezaposlenih i 1,6 miliona penzionera – dilema je koja muči stručnjake.Srbija se suočava sa sve većim brojem siromašnih i izdržavanih lica, a stopa uposlenih sve je niža. Stručnjaci još nemaju rješenje kako da se za te izdatke obezbijedi novac u državnoj kasi.
„Ovakva je situacija sasvim neodrživa. Mora nešto hitno da se uradi, a jedini izlaz je podsticanje rasta društvenog proizvoda. Mi još nismo ni blizu nivoa koji smo imali osamdesetih, a ovim tempom ćemo društveni proizvod iz 1986. dostići tek 2025. godine! Sada nam je niži i životni standard i nivo društvene proizvodnje nego što smo imali u to vreme“, kaže ekonomista dr Zoran Popov.
U ovom trenutku u Srbiji oko 1,8 miliona ljudi faktički izdržava 2,3 miliona građana, koliko je ukupno penzionisanih i nezaposlenih. Radnika, naravno, ima daleko više, ali je mnogo njih u „sivoj zoni“, što državu samo dodatno košta. „Ni tih 1,8 miliona ne plaćaju doprinose na realne zarade, već mnogo njih prijavljuje minimalce“, dodaje Popov.
I u Uniji poslodavaca napominju da su opterećenja na zarade daleko veća od prosjeka koji je u ostalim zemljama. Tako i zaposleni i poslodavac na istu zaradu plaćaju po 11 odsto za PIO, zatim po 6,15 za zdravstveno, i po 0,75 za slučaj nezaposlenosti. Na platu se plaća i porez od dodatnih 12 odsto! Ova davanja, ma kako bila visoka, nisu dovoljna.
„Jedini izlaz je u rastu zaposlenosti, odnosno BDP“, zaključuje dr Popov. Ovaj plan, međutim, daleko je od ostvarivog. To potvrđuju i predviđanja Nacionalne službe za zapošljavanje.
Odlazeći direktor Vladimir Ilić prognozirao je da se efekti aktivnih mjera zapošljavanja, koje upravo sprovodi njihova služba, neće osjetiti sve do polovine godine, jer se upravo ovaj sektor najteže oporavlja od posljedica ekonomske krize. Novosti
