BEOGRAD, Umesto da im olakša poslovanje u 2010. godini, privrednici u Srbiji dobili su novu “čestitku” od države, koja će im iz džepa izvaditi milion dinara godišnje.
Ovaj dodatni namet dobili su zahvaljujući odluci Ministarstva finansija po kojoj svako preduzeće mora sastaviti aktuarski izvjštaj, koji podrazumijeva dugoročno predviđanje izdvajanja novca za otpremnine budućim penzionisanim radnicima, jubilarne nagrade i prekovremeni rad i koji košta firme između 7.000 i 10.000 evra godišnje.
“Na ovaj način država je na mala vrata uvela novu vrstu oporezivanja srednjih i velikih preduzeća i smislila način kako da utera milione evra u budžet Republike Srbije. Tako će preduzeće sa, recimo 250 zaposlenih godišnje morati da plati od 5.000 do 7.000 evra poreza na dobit koja realno nije ostvarena i još u proseku od 2.000 do 3.000 evra agencijama koje su ovlašćene za sastavljanje aktuarskog izveštaja”, kaže Dragoljub Rajić, šef ekonomskog sektora u Uniji poslodavaca Srbije.
Računica govori da ako 630 velikih preduzeća pomnožimo sa prosječno 8.000 evra, dobijamo 5.040.000 evra. A kada 2.514 srednjih preduzeća pomnožimo sa prosječno 5.000 evra, rezultat je 12.570.000 evra. Pored toga, 3.144 srednja i velika preduzeća, koliko ih u Srbiji ima, omogućiće agencijama koje izdaju aktuarske izveštaje, da na njima zarade još oko 7.860.000 evra, ocjenjuju privrednici.
“U trgovini na malo kojom se mi pretežno bavimo, neto profit se kreće između jedan i dva odsto. Treba da prodamo robe u vrednosti od oko milion evra, pa da pokrijemo trošak aktuarskog izveštaja”, kaže Srđan Paunović, jedan od vlasnika trgovinskog preduzeća “Kvin” iz Kragujevca koje zapošljava 6.250 ljudi.
Osim što je ovaj izvještaj skup, privrednici se žale da je i prognoza koja se očekuje s obzirom na uslove poslovanja u Srbiji gotovo nemoguća. Najproblematičnija stavka za predviđanje je otpremnina, koju svakako isplaćuje poslodavac od kojeg radnik odlazi u penziju.
“Mi u ovom trenutku imamo oko sto radnika sa manje od deset godina staža. Niko ne može da predvidi od kojeg će poslodavca oni otići u penziju, ali svi poslodavci kod kojih budu radili moraju u završnim računima da rade rezervaciju sredstava. Ne vidim kome to treba i čemu služi, osim zarade koju ostvaruju aktuari”, kaže Paunović.
Inače, svako preduzeće je dužno da preda aktuarski izvještaj uz svoj završni račun za 2009. godinu, a oni koji to ne učine prilikom pregleda revizora, uprkos pozitivnom poslovanju i tome što su redovno izmirivali sve obaveze prema državi i komercijalnim bankama, dobiće oznaku “završni račun usvojen sa rezervom”. Tada će mnoge banke pooštriti uslove kreditiranja ovih preduzeća, što će znatno otežati njihov položaj na tržištu. Blic
