BEOGRAD, Svaki stanovnik Srbije za kredite, minuse i kreditne kartice, u prosjeku duguje 650 evra, što je 25 evra manje nego u istom periodu prošle godine.
Prema podacima Kreditnog biroa, svaki građanin Srbije u prosjeku duguje 650 evra, što je 25 evra manje nego u istom periodu prošle godine. Zaduženost svakog zaposlenog uvećana je u odnosu na april prošle godine za nešto više od 200 evra i za jednu cijelu prosečnu zaradu, tako da je dostigla 2.375 evra ili nešto više od sedam prosječnih plata.
“Do povećanja dugovanja građana koji zarađuju, od aprila do novembra prošle godine, došlo je pre svega zbog smanjenog broja zaposlenih”, kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Od oktobra 2008. godine do oktobra 2009. godine bez posla je ostalo 170.000 ljudi, a smanjena i neredovna primanja, skok evra, kao i gubitak posla doveli su do toga
da je u odnosu na prošlu godinu duplo više onih koji neredovno vraćaju dugove.
Građani najviše kasne sa pokrivanjem dozvoljenog minusa – njih više od 180.000. Te pozajmice se i najčešće koriste iako su kamate za njih veće od 30 odsto godišnje.
Najuredniji u plaćanju dugova su korisnici stambenih kredita – od njih preko 70.000 sa ratama kasni manje od jednog procenta. Ipak, kada se posmatraju svi krediti građana, kašnjenje u vraćanju dugova u proteklih 12 meseci je duplirano, na 3,2 odsto.
Dugalić: Nije dobro, ali još uvek nije alarmantno
“S obzirom na raniju urednost to još nije alarmantno, ali nije dobra tendencija, jer se svakog meseca pomalo povećava neurednost građana”, smatra Veroljub Dugalić. generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Dugalić kaže da je kurs evra prošle godine bio 88, a sada je 98 dinara, što je značajna promjena i svakako utiče na pogoršanje finansijske pozicije korisnika kredita.
Prema njegovim riječima kreditna zaduženost građana tokom prošle godine blago je rasla i povećana je za 4,3 odsto, sa 380,7 milijardi dinara na 397,1 milijardi dinara, a procentualno najveći rast imali su potrošački i stambeni krediti.
Tokom decembra prošle godine krediti stanovništvu su povećani za tri odsto, a najveći rast imali su zajmovi za refinansiranje, što znači da građani konsoliduju svoje obaveze prema bankama. B92
