BANJALUKA, Banke koje posluju u BiH su tokom prošle godine smanjile obim svoje kreditne aktivnosti za tri odsto u odnosu na kraj 2008. godine, što dodatno pogoršava stanje u realnom sektoru ekonomije. Ovaj podatak je važniji ako se ima u vidu činjenica da su bankarski krediti osnovni izvor eksternog finansiranja domaće privrede. Drugi problem za privrednike jesu relativno visoke kamatne stope i činjenica da je takvu cijenu kredita veoma teško ukalkulisati u smanjeni obim aktivnosti domaćih preduzeća zbog pada tražnje na domaćem i stranom tržištu.
– Bankari kao razlog za smanjeni obim kreditne aktivnosti i visoku kamatnu stopu najčešće navode skupe izvore sredstava s međunarodnog i domaćeg tržišta.
Drugi problem jeste nedostatak kvalitetnih programa za novo kreditiranje, a tu je i otežano servisiranje obaveza po odobrenim kreditima, odnosno povećanje nenaplativih kredita. Zbog toga je dio banaka prošle godine poslovao sa gubicima – objašnjava viceguverner Centralne banke BiH, Radomir Božić. Strahujući od novih gubitaka bankari izbjegavaju veći obim kreditne aktivnosti i održavaju visok nivo kamatnih stopa.
– Dobro bi došlo relaksiranje u pogledu reprogramiranja plasmana klijentima koji izvršavaju svoje obaveze, a koje bi, u dogovoru s MMF, mogle omogućiti entitetske agencije za bankarstvo. Takođe, veoma je važno primijeniti mehanizme za smanjenje kamatne stope kao što su subvencionisanje dijela kamate za određene privredne grane i preduzeća i obezbjeđenje odgovarajućih garancija za odobrene kredite.
Međunarodne finansijske institucije i organizacije već su najavile da će pokrenuti nove projekte ulaganja u preduzeća koja imaju probleme u poslovanju, odnosno njihovo restrukturisanje, kao i za obezbjeđenje sredstava za garancije bankama koje kreditiraju preduzeća u Centralnoj i Istočnoj Evropi, uključujući i BiH – navodi Božić. On ističe da bi se bankari trebali u većoj mjeri pozabaviti svojim klijentima, kako u pogledu primjene modernih pristupa praćenja njihove kreditne sposobnosti i ukupnog boniteta, tako i u pogledu stručne pomoći kroz povezivanje s novim poslovnim partnerima, pristup novim tržištima i zajedničku pripremu izvoznih i razvojnih projekata.
– Smatram da za ovakve aktivnosti banaka ima prostora, prije svega, u domenu kratkoročnog kreditiranja tekućeg poslovanja, jer su banke u BiH visoko likvidne. To potvrđuje podatak da su banke tokom 2009. godine držale novčana sredstva iznad obavezne rezerve u rasponu od 870 miliona maraka do 1,68 milijardi maraka, odnosno prosječno 1,1 milijardu maraka, što uz procijenjeni nivo od oko 500 miliona maraka potrebnih za održavanje njihove dnevne likvidnosti, znači slobodnih oko 600 miliona maraka – navodi Božić. Zaključak koji se nameće jeste da bankarski sektor ne pruža dovoljnu podršku domaćoj privredi i ne omogućava joj da lakše prebrodi posljedice ekonomske krize.
– U tom smislu su logični pritisci Vlade RS na banke sa sjedištem u RS da preispitaju svoju kreditnu i kamatnu politiku, te da uz zadržavanje zdravog poslovanja, pruže veću i prihvatljiviju kreditnu podršku domaćoj privredi. Nadam se da će bankari shvatiti rizike koje bi za njihovo poslovanje moglo imati povlačenje državnih depozita – smatra Božić.
Zamjenik direktora Nove banke AD Banja Luka, Milan Radović, kaže da imajući u vidu da ta banka nije pooštravala kriterijume za dodjelu kredita u prošloj godini, ne bi mogao reći u kojoj se mjeri upozorenje iz Vlade RS odnosi na Novu banku.
– To potvrđuje i činjenica da smo imali rast kreditnog portfelja u 2009. godini i da smo vodeća banka u plasiranju kredita iz sredstava IRB RS. Takođe, izmijenjenim pravilima kreditiranja stvorena je mogućnost da se 60 odsto kreditnih sredstava iskoristi za refinansiranje postojećih kreditnih obaveza, pa sada naši klijenti mogu da kredite po skupljim kamatama zamijene kreditima po povoljnijim kamatama od 5,4 odsto. Sve ovo vrijedi i za klijente koji nemaju mogućnost da se kreditiraju iz sredstava IRB RS – kaže Radović.
U Hipo Alpe Adria banci ističu da su već duže vrijeme vodeći finansijer domaće privrede sa oko 600 miliona maraka kreditnog portfolija u pomenutom segmentu što trenutno predstavlja jednu trećinu kredita odobrenih domaćoj privredi. Ipak, kažu u Hipo banci, moramo biti svjesni činjenice da je znatan broj domaćih privrednih subjekata počeo da kasni sa ispunjavanjem svojih kreditnih obaveza, što se opet direktno negativno odražava na poziciju i kreditne potencijale banke, prije svega zbog velikih izdvajanja sredstava za rezervisanja za potencijalne kreditne gubitke.
– I dalje smo spremni pomoći klijentima koje je kriza najviše pogodila i restrukturisati njihove postojeće obaveze na optimalan način, iako takvi zahvati negativno utiču na profitabilnost same banke – tvrde u Hipo banci.
Predstavnici drugih banaka s kojima smo razgovarali o ovoj temi kažu da čine baš sve što je u njihovoj moći kako bi pomogli domaćoj privredi, ali prvenstveno preduzećima koja rade i koja su zdrava. Upozorenja da bi lako mogli da se nađu pred opasnošću povlačenja državnih depozita ukoliko ne ublaže kreditnu i kamatnu politiku, bankari očigledno i ne shvataju kao prijetnju, jer iz njihove perspektive Vlada RS nema drugog izbora nego da državni novac drži na računima banaka u RS.
Strane banke protiv domaće privrede
Bankarski sistem u RS nije u potpunosti u funkciji proizvodnih preduzeća, jer banke nude kreditna sredstva pod nepovoljnim uslovima i s visokim kamatnim stopama, a sve dodatno pogoršavaju duga procedura odobravanja kredita i obimna dokumentacija koju je potrebno dostaviti banci, kaže izvršna direktorka Privredne komore RS, Dragica Ristić.
– S obzirom na nedostatak obrtnih sredstava potrebno je da banke plasiraju brze kredite koji bi bili iskorišteni kao obrtna sredstva. Budući da u RS nema domaće banke suočeni smo sa činjenicom da kod nas rade samo strane banke koje nisu u funkciji domaće privrede, već posluju na čisto komercijalnim osnovama i okrenuti su podršci privredi zemlje iz koje dolaze – kaže Ristićeva.Fokus