LONDON, Slabljenje srpske valute nije samo po sebi loša stvar, kaže direktor za Istočnu Evropu u specijalizovanoj publikaciji “Ekonomist intelidžens junit” Laza Kekić.
“Na neki način je to i potrebno za Srbiju, s obzirom da ima indicija da je dinar bio precijenjen”, ocenio je Kekić, dodajući da su zemlje u Istočnoj Evropi koje imaju fleksibilnost kursa nacionalne valute “sigurno manje patile od krize od onih zemalja koje imaju fiksni kurs, poput Poljske, Češke, baltičkih zemalja i Bosne i Hercegovine”.
“Zemlje kao Srbija, koje mogu da se adaptiraju, da slabe kurs, da se suoče sa krizom, su u boljem stanju”, rekao je on, dodajući da je pad vrijednosti dinara bio “nešto na neki način neminovno, pa čak i pozitivno”. Objašnjavajući tu neminovnost, on je rekao da je dinar vjerovatno već više godina precijenjen, što “znači da se stimuliše uvoz, a destimuliše izvoz”.
“U kriznoj situaciji, kao u 2009. godini, kada je došlo do naglog pada priliva privatnog kapitala, taj model razvoja koji je usvojio cijeli region je na neki način krahirao. To je razlog što je Istočna Evropa toliko patila od krize – model razvoja je bio baziran na visokom prilivu inostrane štednje, a kroz priliv privatnog kapitala. Kad to na neki način oslabi, kao što je u Srbiji i drugim zemljama oslabilo, mora da dođe do prilagodavanja cijena, a cijena je kurs”, objasnio je on.
Odgovarajući na pitanje kako je moguće da novac koji je Srbija dobila od MMF-a nije spriječio pad dinara, Kekić je rekao da “to nije bilo ni potrebno”.
“Srbija ima visoke devizne rezerve i Narodna banka je mogla da spriječi pad vrijednosti dinara. Pitanje je, međutim, da li je pametno da se devizne rezerve troše na taj način”, rekao je taj analitičar, po kome “jak dinar i fiksni kurs nisu dobra stvar”.
Napominjući da pojedini ekonomisti u Srbiji zagovaraju veću devalvaciju, Kekić je ocijenio da “to ne bi bilo pametno”, jer bi dovelo do inflatornog udara.
