BEOGRAD, Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić poručuje neuobičajeno oštrim tonom da svaka intervencija na deviznom tržištu znači smanjenje deviznih rezervi.
Jelašić se pita ko će sutra da stvori te devize kako bi se izmirile obaveze koje pristižu. Tim prije, što one potiču iz zaduženja.
Guverner kaže da će pomno pratiti kako će se stvari s kursom dalje odvijati i navodi da će, bude li potrebe, NBS intervenisati jer ima dovoljne devizne rezerve, ali ih neće koristiti u prevelikom obimu da bi zadovoljila bilo čije želje u pogledu nivoa kursa.
„To znači da su plate, penzije, stara devizna štednja, kao i ostali državni rashodi finansirani emitovanjem trezorskih zapisa od strane iste države. U decembru smo, međutim, prvi put imali veći deficit od emisije državnih hartija od vrednosti i fiskalna politika više nije bila neutralna, a osnovni problem nije bio toliko obim budžetskih plaćanja, koliko njihova koncentracija u izuzetno kratkom roku od svega nekoliko dana. NBS, dakle, nije tvrdila da je država jedini razlog za kretanje kursa, već da je način finansiranja deficita na kraju prošle godine tome doprineo“, kaže on.
Jelašić kaže i da „činjenica da NBS zna koliki je planirani deficit, ne znači i da može tačno da predvidi koji će biti obim tražnje za devizama. Da je to moguće unapred znati i da postoji takva magična formula, ne bi bilo potrebno tržište deviza, nego bi se samo popunila ’jednačina’ deviznog tržišta, koje očito mnogi ’bolje’ poznaju od NBS“.
„Ukoliko bi NBS, na teret deviznih rezervi, obezbeđivala devize zbog povike u medijima ili zahteva političara i nekih ’nezavisnih’ ekonomista, čemu onda plivajući kurs. Samo usput da podsetim, osnovni cilj NBS da održi stabilnost cena mi smo u potpunosti ostvarili i u poslednjih osam meseci taj rast je bio nula“, dodaje guverner.
On odbacuje optužbe da je NBS previše „obazriva” i da je trebalo jače da interveniše na deviznom tržištu i napominje da je „jedino što nam se može ’prebaciti’ jeste da nismo bili spremni da prodajemo devizne rezerve po ’ćefu’ pojedinaca, koji pri tom nisu spremni da daju odgovor na prosto pitanje: kako će se pozajmljeni novac sutra vratiti“.
Jelašić naglašava da je fluktuacija kursa u poslednjih deset decembarskih i prvih deset dana januara bila manja nego prethodnih godina, pošto je dinar u tom periodu depresirao za samo 1,3 odsto.
„U pomenutom periodu NBS je prodala na deviznom tržištu 95,5 miliona evra, što je opet mnogo manje nego na prelazu iz 2008. u 2009. godinu. Sve je, dakle, bilo manje, samo je buka oko kursa veća“, dodaje on.
Na pitanje da li bi efikasnije bilo da je NBS, ipak, više deviza prodala, od odgovara da „zagovornici većeg intervencionizma od NBS sada traže da proda više deviza kako bi neutralisala višak dinara i ojačala domaću valutu. Pitam se da li će koliko sutra, kada budemo imali smanjenje primarnog novca, ti isti od NBS tražiti da na deviznom tržištu kupuje devize i obara dinar. Kladim se da neće, a tako bi, polako ali sigurno, došli do fiksnog kursa koji očito mnogi priželjkuju“. B92
