BEOGRAD, MMF insistira na poštovanju ekonomske sigurnosti i u pregovorima sa tom institucijom nama ucjena, već je potreban kompromis kako bi Srbija osigurala održivi razvoj, kaže profesor Vladimir Krulj.
Ponovo pokrenuti dogovori Srbije sa MMF-om pokreću i pitanje da li znamo s kim pregovaramo. Da li MMF samo štiti svoje interese, ili je prijatelj zemalja s kojima pregovara?
Profesor na Fakulteta za ekonomiju i finansije u Beogradu Vladimir Krulj ne može da kaže da li je Međunarodni monetarni fond (MMF) “dobar ili loš drug”, ali je sigurno riječ o instituciji koja striktno sljedi svoja pravila.
Profesor Krulj smatra da je jedan od bitnih elemenata na kojem insistira MMF poštovanje ekonomske sigurnosti, pa zato ne vjeruje da se u pregovorima sa tom institucijom radi o ucjenama s bilo koje strane.
Potreban je kompromis, kaže profesor, gdje se Srbiji osigurava održivi razvoj, a s druge strane se poštuje dogovor sa MMF-om.
Ciljevi MMF-a su nadgledanje finansijskih tržišta, ekonomskog razvoja i zaposlenosti, ali je u prošlosti imao i grešaka, poput Argentine. Ta zemlja se pridržavala pravila stabilne valute i makroekonomskih parametara, ali se nije vidjela ekonomska ralnost, pa je prije 12 godina došlo do anarhije i revolta gladnih građana.
FNRJ, jedna od osnivača MMF-a i Svjetske banke
Federativna Narodna Republika Jugoslavija jedna je od učesnica Bretonvudske konferencije 1994-te godine, kada su u Americi i osnovani Međunarodni monetarni fond i Svjetska banka.
Jugoslavija je sa osnivačkim kapitalom učestvovala u stvaranju MMF-a. Odlukom izvršnih direktora 1992. godine konstatovano je da SFRJ više ne postoji, pa je prestalo i članstvo u njoj .
Obnovljeno je tek 2000. godine sa kvotom od 36,6 odsto specijalnih prava vučenja koje je imala SFRJ. Trenutno ona iznose 620 miliona dolara.
MMF je Srbiji do sada odobrio 6,2 milijarde dolara kredita. Poslije razduživanja 2007, ove godine ponovo se zadužujemo u visini od milijardu i 400 miliona dolara, od čega je Srbija već podiga 788 miliona.
