BEOGRAD, Srbija u proteklih godinu dana povećava javni dug za 3,15 miliona evra dnevno, kaže ekonomista Miroslav Zdravković.
Iako je javnost zabrinuta zbog veličine kredita iz inostranstva, mnogo realniji problem, kaže on, postoji kod unutrašnjeg duga. Zdravković objašnjava da je spoljni dug za godinu dana porastao za 84 miliona evra, dok je rast unutrašnjeg duga, prije svega zbog povećanih potreba penzijskog fonda, veći za 582 miliona evra u odnosu na prošli septembar.
Veliki krediti u inostranstvu se tek najavljuju, a ekonomisti se slažu da je zaduživanje u uslovima ekonomske krize neizbježno, posebno ako je alternativa smanjenje plata i penzija ili povećanje poreza.
Ministarstvo finansija se uveliko priprema za dolazak kredita od kojih bi većina, kako se najavljuje, trebalo da bude upotrebljena za investicije. Tako će se ovih dana pregovarati o ruskom kreditu u iznosu koji se kreće od milijardu dolara do milijardu evra.
Pomoćnik ministra finansija Zoran Ćirović kaže da će se sa Rusima voditi odvojeni pregovori o nizu kredita iz oblasti infrastrukture pošto imamo više projekata i kredit vezan za budžetsku podršku.
„Još uvijek ne mogu da govorim o uslovima ali očekujemo da će se za infrastrukturne projekte ići na kredite sa nižom kamatnom stopom i duže rokove dospjeća, dok će kredit za podršku budžetu vjerovatno biti na neki kraći vremenski period i, pretpostavljam, uz nešto višu kamatu”, navodi on.
Uzimanje kredita nije jedino rješenje za balansiranje budžeta. Kako kaže član vladinog ekonomskog tima Milojko Arsić, umjesto zaduživanja država može da odluči da smanji javnu potrošnju, uključujući plate i penzije, ili da poveća poreze.
„Zaduživanje države u inostranstvu omogućava građanima da ove godine i naredne, kada se budemo zaduživali, imamo veću potrošnju nego što je naš dohodak, ali ćemo u budućnosti, kada budemo vraćali te dugove, dio dohotka morati da odvajamo ne samo na vraćanje glavnice nego i nagomilanih kamata”, objašnjava on.
Arsić navodi da će „građani dakle u budućnosti morati da plaćaju veće poreze da bi vratili taj dug ili da imaju manje koristi od usluga države – da država štedi na obrazovanju, zdravstvu, javnim investicijama, vojsci i policiji da bi obezbjedila sredstva za servisiranje spoljnog duga”.
