BANJALUKA, Zamjenik generalnog direktora Javne korporacije “Željeznice BiH” iz Republike Srpske (RS) Marinko Kontić izjavio je da ni 10 godina nakon osnivanja ove korporacije ne postoji saglasnost o tome koje joj nadležnosti pripadaju i da njenim dosadašnjim funkcionisanjem Srpska nije dobila ništa.
“Stav Republike Srpske je da mi treba da upravljamo svojom infrastrukturom, a Federacija BiH svojom, a ne korporacija”, rekao je Kontić.
On tvrdi da, s obzirom na to da vlasništvo nad željezničkom infrastrukturom prema Dejtonskom sporazumu pripada entitetima, koji imaju pravo da raspolažu svojim vlasništvom i sklapaju ugovore sa kim god žele, a ne korporacija.
“Korporaciju su osnovali entiteti i treba da radi ono što je interes entiteta. Ako je interes RS da radi prugu sa ‘Dženeral elektriksom’ /GE/, RS ima pravo na to”, rekao je Kontić.
Generalni direktor korporacije Ivan Knezović smatra da RS uzima nadležnosti korporacije.
“Na primjer, Vlada RS nema pravo da sklopi ugovor sa ‘Dženeral elektriksom’ o modernizaciji željezničke infrastrukture”, rekao je Knezović.
On je dodao da mu nije jasno po kom osnovu je Vlada RS u oktobru sa američkom kompanijom potpisala Protokol o saradnji, u kojem je, između ostalog, planirano ulaganje u željezničku infrastrukturu.
“Na narednom poslovnom sastanku ćemo zatražiti pismeno mišljenje”, naveo je Knezović.
Borka Trkulja, direktor Regulatornog odbora “Željeznica BiH”, koji je nadležan za kontrolisanje željezničkog sektora u BiH u skladu sa direktivama EU, smatra da nije sporno da entiteti investiraju u infrastrukturu.
“To je nešto što mi možemo samo pozdraviti, jer se investiranjem u infrastrukturu diže njena vrijednost pa će biti povećana i naknada za korištenje, koja će biti plaćana kada BiH uđe u EU, kada se željezničko tržište liberalizuje u skladu sa direktivama EU”, rekla je Trkulja.
EU je donijela direktive kojima se i BiH kao potencijalna članica obavezuje da će odvojiti upravljanje željezničkom infrastrukturom od željezničkih operatera, te da će u potpunosti liberalizovati željezničko tržište.
Trkulja je pojasnila da je stvar entiteta, kao vlasnika, da se dogovore kako će funkcionisati korporacija.
“Evropska direktiva 440/91 kaže da u jednoj državi može biti i više menadžera infrastrukture i operatera. Prema tome, za regulatora tu nema ništa sporno dok god se poštuju evropske direktive”, istakla je Trkulja. Nezavisne n.
