BEOGRAD, LJUBLJANA, Slovenačka štampa je ovih dana ponovo pokrenula pitanje imovine srbijanskih preduzeća u toj republici navodeći da „vlada u Beogradu uzvraća udarac Ljubljani time što traži povratak nepokretnosti srpskih preduzeća“.
Kako su potvrdili u Ministarstvu finansija, Srbija je utvrdila da se, kada je u pitanju imovina srpskih preduzeća u Sloveniji, u pojedinim slučajevima vrši prodaja te imovine. Zato je, kako je objasnio Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Sloveniji poslat spisak nepokretnosti naših preduzeća i zatražen odgovor kako će otuđena imovina biti nadoknađena. „Utvrdili smo da se u nekim slučajevima ta imovina prodaje putem prinudnog izvršenja. Mi smo Slovencima dostavili pregled srpskih firmi (Zastava, Jugobanka, Investbanka, JIK banka, Putnik, Galenika, Voćar, Pionir, Centrotekstil i Takovo) s molbom da nas obavijeste o preduzetim mjerama u smislu aneksa G sporazuma o pitanjima sukcesije. Na osnovu tog aneksa, države sukcesori su se, u stvari, obavezale da će na svojim teritorijama štititi prvobitnu svojinu i stečena prava građana i pravnih lica SFRJ, svuda gde su ta prava stečena pre 31. decembra 1990. godine“ kaže Ilić, dodajući da njegovo ministarstvo još nije dobilo nikakav odgovor slovenačke strane.
Pitanje sukcesije došlo je u žižu interesovanja u julu ove godine kada je tehnička vlada Vojislava Koštunice donijela uredbu kojom je omogućena prodaja imovine preduzeća iz bivših jugoslovenskih republika u Srbiji. Iako je Agencija za privatizaciju uspjela da proda 16 takvih preduzeća, poslije protestnih nota i diplomatskih pritisaka iz Slovenije, BiH i Hrvatske, prodaja je suspendovana.
U ovom trenutku očekuje se zakazivanje sjednice Stalnog mješovitog komiteta zemalja bivše Jugoslavija, a Srbija predlaže da tema o kojoj će se raspravljati bude implementacija sporazuma o sukcesiji. Prema riječima Gaša Kneževića, visokog predstavnika Srbije za pitanja sukcesije, u okviru te rasprave će biti reči i o aneksu G, koji reguliše povraćaj privatne imovine.
– Problem je u tome što neke zemlje smatraju da je potrebno da se potpišu bilateralni sporazumi da bi se ispoštovao aneks G, dok druge zemlje u koje spada i Srbija smatraju da je vraćanje imovine bila potrebna samo ratifikacija sporazuma. Kada je reč o imovini koja je već prodata, kako kod nas tako i u drugim republikama, onda je logično da se vlasnici obeštete od novca koji je dobijen prodajom – navodi Knežević.
Po nezvaničnim procjenama, država nije pravila svoju, imovina Srbije u eksjugoslovenskim republikama vredi 1,8 milijardi evra, dok je vrijednost njihove imovine u Srbiji kod nas oko milijardu evra. Blic Novac
