BUDIMPEŠTA, Prelazak većine članica Evropske unije iz centralne i istočne Evrope na zajedničku valutu, evro, pomjeren je za 2013. ili 2014. godinu zbog rasta inflacije u tim državama, ocjenila je najveća italijanska bankarska grupacija “Unikredit”.
Mađarska, Poljska i Češka, koje su se priključile Uniji 2004. godine, moći će da usvoje jedinstvenu evropsku valutu 2013, navela je italijanska banka.
Bugarska i Rumunija, koje su članice EU od januara 2007, trebalo bi da ispune uslove za usvajanje evra do 2014, procjenila je banka u saopštenju dostavljenom agenciji Blumberg.
U saopštenju se ocjenjuje da je ispunjavanje kriterijuma vezanih za inflaciju poseban izazov, s obzirom na pritiske na cijene prisutne gotovo u svim državama centrane i istočne Evrope.
Istočna Evropa je više nego zapadna pogođena poskupljenjem hrane i goriva, zbog nižih primanja i životnog standarda.
Evropska centralna banka (ECB) je 7. maja saopštila da će bugarska inflacija nastaviti da raste “narednih godina” kao posledica usklađivanja cena s nivoom u EU. Ta balkanska država je u martu imala drugu po veličini inflaciju u Uniji, posle Letonije, od 13,2 odsto, pokazuju usklađeni podaci EU.
Slovačka je 7. maja dobila odobrenje da od 1. januara iduće godine krunu zamjeni zajedničkom evropskom valutom i postane 16. članica “zone evra”.
ECB je u izvještaju od istog dana ipak izrazila “znatnu zabrinutost” hoće li ta zemlja poslije toga uspjeti da drži inflaciju pod kontrolom.
Ekonomisti “Unikredit banke” su sa 90 odsto procjenili da Slovačka ima šanse da usvoji evro 1. januara, što treba još da odobre ministri finansija EU u julu.
Planovi baltičkih država da uđu u “zonu evra” 2011. ili 2012. su “optimistički”, smatraju eksperti “Unikredit banke”. Estonija, Letonija i Litvanija, koje su već članice mehanizma deviznih kurseva (ERM), prinuđene su da odlože usvajanje evra zbog sve veće inflacije.
Litvanija se nada da će se priključiti evrozoni posle 2010, Estonija 2011, a Letonija 2012. ili 2013. godine.
Stopa inflacije u državama koje žele da usvoje evro mora 12 mjeseci da bude najviše 1,5 procentnih poena veća od prosjeka u tri članice EU s najsporijim rastom cijena i mora da pokaže da je održiva.
Ostali zahtjevi uključuju da budžetski deficit bude ispod tri odsto bruto domaćeg proizvoda, da devizni kursevi budu stabilni i da se kamatne stope usklade s evropskim.